Одговорност девојака из „кантримена”

Понуду тужилаштва да буду у кућном притвору уколико признају кривицу сапутнице Марка Милићева, осумњиченог да је возио „кантримена” који је убио Луку Јовановића 25. јула на Бранковом мосту, тешко да могу да одбију.

Бојана Петровић, Тамара Богдановић, Милица Новаковић и Дана Маневски, уколико потпишу понуђени споразум о признању кривице биће у кућном притвору уз електронски надзор шест или седам месеци.

Ова понуда уследила је, како је објаснио извор „Политике”, због њихових исказа којима су „допринеле реконструкцији несреће, али и због њихове потврде да је Милићев управљао ’кантрименом’” који је усмртио младића.

Да ли је „наногица” права казна за девојке које су се возиле с Милићевим кобне ноћи, а затим више од 20 дана прикривале чињеницу да су у најмању руку биле сведокиње несреће у којој је изгубљен један млади живот? По многима није, иако је та казна по закону.

Породица Луке Јовановића протестима је покушала да натера надлежне да пронађу возача поменутог возила које је снимљено сигурносним камерама. Потрага за возачем „кантримена” преселила се на насловне стране штампе и била ударна вест у ТВ дневницима.

Три недеље цела Србија тражила је да се утврди ко је управљао аутомобилом, док је полиција тврдила да је слика са камера нејасна, да је реч о возилу са страним таблицама, да је снимак на којем је забележена несрећа послала на експертизу у иностранство...

Сигурно да је притисак јавности утицао на МУП да што пре реши случај – 17. августа саопштено је да је у „кантримену” било шест особа, да је возилом управљао Марко Милићев и да су у аутомобилу биле и поменуте девојке.

Чињеница је да су сапутнице Марка Милићева пуне три недеље ћутале о несрећи чиме су практично прикривале злочин. Ни свакодневне молбе Лукиног оца, ни протести на Бранковом мосту, али ни савест нису утицали на њих да кажу истину. Када су откривене правдале су се да их је био страх од возача „кантримена”. Ипак, чини се да их је прави страх обузео тек када су схватиле да као саучеснице могу да добију затворске казне.

У медијима су се појављивале разне приче о догађајима те фаталне ноћи на Бранковом мосту, када је угашен живот двадесетједногодишњег младића: причало се о бахатости девојака и младића у „кантримену”, смеху кад је аутомобил ударио Луку, снимању догађаја мобилним телефоном...

Причало се и о бахатости појединих сапутница Милићева током давања првих исказа у полицији. У међувремену девојке су промениле понашање и постале помагачи у истрази. Да ли су тиме заиста умањиле одговорност за ћутање и прикривање злочина? Кривичну можда и јесу, али с моралном мораће дуго да живе.