Шта министру Вујовићу квари рачуне

Да је гувернер Јоргованка Табаковић лошије радила свој посао, односно да је инфлација, којим несрећним случајем, изнад циљаних 5,5 одсто, Душан Вујовић, министар финансија, могао би да јој пошаље захвалницу. Јер, неизбежно смањење плата и пензија могло би да буде неколико процента мање. Иако ниједан креатор фискалне политике ни у сну то јавно не би рекао, али чињеница је да је његова позиција опуштенија кад је раст цена већи. Јер, то што је инфлација за скоро три процента нижа од планиране за Вујовића значи 15 милијарди динара мање приходе, а за запослене у јавном сектору и пензионере додатно смањење плата и пензија од неколико процента.

Суштински, грађани би били на истом. Јер, кад је инфлација већа, министар финансија заправо дели паре које не вреде онолико колико на њима пише да вреде. Реално су ниже за износ раста цена.

Фискална консолидација била би знатно блажа да није било мајских поплава када је привреда клизнула у рецесију. То, међутим, не значи да потребе за уравнотежењем буџета не би било. Ипак, оно што министру финансија у последње време иде наруку је то што је курс евра премашио 118 динара са колико је буџет скројен. Клизање националне валуте за само два динара у буџет доноси три милијарде динара.

Како то да у економији игре малих бројки могу да доведу до великих померања? Тако што на јавне приходе и расходе у највећој мери утичу: стопа привредног раста, инфлација, запосленост, просечне зараде и курс динара. Зато је за остварење буџета важно да сва макроекономска кретања буду у складу са прогнозама које су коришћене приликом његове израде. У Србији, међутим, креатори фискале политике врло често греше у предвиђањима, па им то у току године поприлично помрси рачуне.

Доскоро, све док динар није почео да слаби негативни ефекти ових испромашиваних буџетских бројки достизали су чак 35 милијарди динара. То повећава минус у каси за више од један процентни поен.

Доступни подаци из 2014. године указују на то да би у 2014. могла

да се оствари стопа раста бруто домаћег производа, односно свега што привреда створи за годину дана, између минус 0,5 и минус један одсто, уместо планираних плус један одсто. Према оцени Фискалног савета то неће имати толики утицај на повећање дефицита и они га процењују на пет до 10 милијарди динара. Знатно већи утицај на подбацивање јавних прихода имаће, међутим, осетно нижа инфлација од планиране. Просечна инфлација у 2014. износиће највише 2,5 одсто што је за три процентна поена ниже од горње границе плана. То, према рачуници Фискалног савета, значи 15 милијарди динара мање пара у буџету.

Према оцени Ивана Николића, сарадника Економског института актуелно слабљење динара имаће три утицаја на буџет. Први ће се осетити кроз повећање инфлације, јер ће због раста цена бити већи приходи у буџету.

Други ефекат видеће се преко прихода од ПДВ-а и царина на увозну робу, јер ће они због јачања евра бити већи. Трећи ефекат на буџет биће приходно негативан. С обзиром на то да је јавни дуг Србије у страној валути повећаће се издаци за камате у буџету, јер динар слаби. На крају, вероватно ће слабљење курса имати позитиван нето ефекат на смањење буџетског дефицита, али не могу прецизно да тврдим колико – каже Николић.

Према ранијој процени Фискалног савета издаци за камате ће због јачања курса бити једну до две милијарде динара већи.