Šta ministru Vujoviću kvari račune

Da je guverner Jorgovanka Tabaković lošije radila svoj posao, odnosno da je inflacija, kojim nesrećnim slučajem, iznad ciljanih 5,5 odsto, Dušan Vujović, ministar finansija, mogao bi da joj pošalje zahvalnicu. Jer, neizbežno smanjenje plata i penzija moglo bi da bude nekoliko procenta manje. Iako nijedan kreator fiskalne politike ni u snu to javno ne bi rekao, ali činjenica je da je njegova pozicija opuštenija kad je rast cena veći. Jer, to što je inflacija za skoro tri procenta niža od planirane za Vujovića znači 15 milijardi dinara manje prihode, a za zaposlene u javnom sektoru i penzionere dodatno smanjenje plata i penzija od nekoliko procenta.

Suštinski, građani bi bili na istom. Jer, kad je inflacija veća, ministar finansija zapravo deli pare koje ne vrede onoliko koliko na njima piše da vrede. Realno su niže za iznos rasta cena.

Fiskalna konsolidacija bila bi znatno blaža da nije bilo majskih poplava kada je privreda kliznula u recesiju. To, međutim, ne znači da potrebe za uravnoteženjem budžeta ne bi bilo. Ipak, ono što ministru finansija u poslednje vreme ide naruku je to što je kurs evra premašio 118 dinara sa koliko je budžet skrojen. Klizanje nacionalne valute za samo dva dinara u budžet donosi tri milijarde dinara.

Kako to da u ekonomiji igre malih brojki mogu da dovedu do velikih pomeranja? Tako što na javne prihode i rashode u najvećoj meri utiču: stopa privrednog rasta, inflacija, zaposlenost, prosečne zarade i kurs dinara. Zato je za ostvarenje budžeta važno da sva makroekonomska kretanja budu u skladu sa prognozama koje su korišćene prilikom njegove izrade. U Srbiji, međutim, kreatori fiskale politike vrlo često greše u predviđanjima, pa im to u toku godine poprilično pomrsi račune.

Doskoro, sve dok dinar nije počeo da slabi negativni efekti ovih ispromašivanih budžetskih brojki dostizali su čak 35 milijardi dinara. To povećava minus u kasi za više od jedan procentni poen.

Dostupni podaci iz 2014. godine ukazuju na to da bi u 2014. mogla

da se ostvari stopa rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što privreda stvori za godinu dana, između minus 0,5 i minus jedan odsto, umesto planiranih plus jedan odsto. Prema oceni Fiskalnog saveta to neće imati toliki uticaj na povećanje deficita i oni ga procenjuju na pet do 10 milijardi dinara. Znatno veći uticaj na podbacivanje javnih prihoda imaće, međutim, osetno niža inflacija od planirane. Prosečna inflacija u 2014. iznosiće najviše 2,5 odsto što je za tri procentna poena niže od gornje granice plana. To, prema računici Fiskalnog saveta, znači 15 milijardi dinara manje para u budžetu.

Prema oceni Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta aktuelno slabljenje dinara imaće tri uticaja na budžet. Prvi će se osetiti kroz povećanje inflacije, jer će zbog rasta cena biti veći prihodi u budžetu.

Drugi efekat videće se preko prihoda od PDV-a i carina na uvoznu robu, jer će oni zbog jačanja evra biti veći. Treći efekat na budžet biće prihodno negativan. S obzirom na to da je javni dug Srbije u stranoj valuti povećaće se izdaci za kamate u budžetu, jer dinar slabi. Na kraju, verovatno će slabljenje kursa imati pozitivan neto efekat na smanjenje budžetskog deficita, ali ne mogu precizno da tvrdim koliko – kaže Nikolić.

Prema ranijoj proceni Fiskalnog saveta izdaci za kamate će zbog jačanja kursa biti jednu do dve milijarde dinara veći.