Нико као Чавес
Њујорк – Многи су се трудили, али никоме није успело да за говорницом светске организације замени Уга Чавеса. Венецуелански председник је преко свог амбасадора у Њујорку објавио шта све чини (бесплатна замена 52 милиона сијалица за исто толико милиона штедљивих светиљки, сејање сто милиона семена до 2011) Боливарска револуција ради заштите планете коју уништава "империјална елита", а затим је изненада из Каракаса стигла вест да Чавес не долази у Њујорк. Није хтео да се понавља, а тешко би било превазићи прошлогодишњи наступ, кад је на подијуму пред целим светом "осећао задах сумпора" јер је "ђаво" у лику америчког председника био ту.Чавес је избегао заседу у коју је упао његов пријатељ ирански лидер Ахмадинежад. Њујорчани су "очеличени" прошлогодишњим искуством са Чавесом Иранца дочекали спремно. Гостовао је на Колумбији, упркос протестима, али га је председник универзитета Ли Болингер најавио као "окрутног диктатора". Чавес је Ахмадинежада звао да му честита на храбром наступу, упркос томе што му је "империја поставила клопку".
Термин "окрутни диктатор" искористио је и Џорџ Буш са говорнице УН за оболелог кубанског лидера Фидела Кастра. Знајући да Чавес неће кадити сумпором место на коме је стајао он је прогнозирао да се "владавина окрутног диктатора на Куби ближи крају". Због тога је министар спољних послова Кубе изашао из пленарне сале, а кубанска мисија издала је саопштење да "одбацује свако словце срамне тираде" америчког председника.
Улогу радикала међу "латиносима" покушао је да преузме Данијел Ортега, који се после много година вратио на функцију председника Никарагве. Обучен у одело уместо у маскирну униформу какву је носио када је пре осамнаест година право из сандинистичке револуције слетео у седиште УН. Тада је говорио да Америка изиграва Бога, а сада и он "у име демократије" упозорава да је цео свет "под највећом диктатуром која је икада постојала – империјом Северне Америке. "Земља која је бацила бомбу на Хирошиму и Нагасаки нема право да се пита шта ће нуклеарна енергија Ирану или Северној Кореји", рекао је Ортега.
Причало се за време Ортегине председничке кампање да је он променио ћуд, и да је постао исувише благонаклон према Вашингтону. Брзо се показало, како примећују Американци, да се приволео осовини на којој су Иран и Венецуела.
После Њујорка ирански председник иде да посети Боливију, па накратко стиже и до Каракаса до Чавеса. У Никарагви је био у јануару, а Ортега у Ирану у јуну. Све се то дешава у америчком задњем дворишту, које је Бела кућа тако неамерички запустила, бавећи се далеким пределима као што су Авганистан, Ирак и Иран…
Иако левичар, много је блажи био председник латиноамеричке велесиле Лула да Силва. Представнику Бразила припада давно стечено право да усред Њујорка говори пре америчког председника, али Лула га је искористио за промоцију биогорива које се производи од шећерне трске. И Чавес и Кастро из своје болесничке постеље су упозоравали претходних месеци да ће "свет гладовати" настави ли се са употребом кукурузних и шећерних поља за утољавање незајажљивих енергетских апетита САД. Но, Лула је договорио са Вашингтоном огромну испоруку шећерног горива у најскоријој будућности. Ставиће то нафтоносну Венецуелу у мање важан положај.
Лула наводи посредно одговарајући на Кастрове есеје објављене у званичној "Гранми" да шећерна трска покрива само један проценат обрадиве земље Бразила, а да "људи по свету не гладују, зато што је несташица хране, већ зато што немају приходе да је купе". Аргентина, која се припрема за прву изабрану жену председника, као можда и Америка, није била много расположена да критикује Буша, мада су садашњем председничком пару Киршнер много дражи Клинтонови, како процењује аргентинска штампа.
Ипак латиноамерички председници много воле да долете у Њујорк. Они, како то пише аргентински романописац Ернесто Семан у данашњој "Пахини 12", тамо бивају гости разних универзитета, који од председника траже фондове за организовање научне конференције о његовој земљи. Затим о трошку државе чији је председник био гост на универзитету, бива научни скуп на некој од јужноамеричких тачака где је увек лето. У том увек зачараном кругу, Мексико је направио читаву индустрију, тврди аргентински писац. Али сви ти каравани тамних аутомобила, све те сирене после неколико дана изазивају чудан замор: Осећај да су сви ту, али да се ствари дешавају на сасвим другом месту, пише Семан. Можда је то знао и Чавес када је одлучио да не дође, па да то буде већа вест, него да је опет стао за говорницу да се "игра са ђаволом".
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


