Опроштај од Штојбера

ТРАГОМ ВЕСТИ
Немачка је минулог викенда испратила првог човека баварске политике Едмунда Штојбера. После четрнаест година на челу странке и покрајине, Штојбер се окреће новој дужности – иако му мандат покрајинског премијера траје до 9. октобра – номинован је за шефа бриселске комисије која се бави сузбијањем бирократије унутар ЕУ.

У духу немачког схватања куртоазије, сарадници, противници и фракционаши приредили су дугогодишњем премијеру Баварске, истовремено шефу Хришћанско-социјалне уније ЦСУ, сестринске странке Демохришћанске уније ЦДУ канцеларке Ангеле Меркел, коректан опроштај – пошто су претходно изабрали његове наследнике. Ервин Хубер, покрајински министар привреде изабран је за новог шефа странке. Гинтер Бекштајн, досадашњи баварски министар унутрашњих послова, номинован је за новог премијера јужне покрајине.

Сменом на врху окончана је и епоха заштитника баварског аутономаштва унутар демохришћанског покрета Немачке – Штојбер се, по угледу на претходника Франца Јозефа Штрауса, односио као вечити опозиционар према "великој сестри" унутар коалиције десног центра, према демохришћанској странци.

Крај аутономаштва

Непосредно по окончању страначког конгреса и озваничења унапред договорене смене на врху, у суботњим вечерњим сатима Штојберу је приређено грандиозно рођенданско славље. Пуних 66 "берићетних" година честитала је и канцеларка Ангела Меркел. Њене опаске у присуству више од две хиљаде званица, међутим, указале су на суштину проблема: "... Није било лако са тобом, али, на крају, увек смо изналазили начине да се споразумемо".

Штојбер није био по укусу поклоника свенемачког демохришћанског покрета, чији су предводници и у Баварској настојали да, после уједињења две Немачке, ставе ту политичку струју под један именитељ. "Баварски Еди" је инсистирао на специјалном статусу баварске Хришћанско-социјалне уније, на наглашеној специфичности Баварске, њеној независности од политике Берлина, односно пред "диктатом из Берлина", како је уобичавао да се изрази.

Повлачио је црту између "пруских" демохришћана изван Баварске, већинских евангелиста и протестаната, и "отаџбинских хришћана", односно баварских католика.

Довођењем франачког протестанта Гинтера Бекштајна на једну од две утицајне функције у странци симболично је отворен  пут ка новом јединству немачких демохришћана. Бекштајново напредовање до врха страначке хијерархије било је донедавно незамисливо – Франци се у Баварској сматрају најближим (не)баварским комшијама – уз то су страначки лидери ЦСУ одвајкада били бирани међу члановима католичког опредељења.

Фатална грешка

Штојберови опроштајни наступи – на конгресу странке и на потоњој рођенданској прослави – били су предмет још једног, како је речено, шаљивог коментара канцелара Ангеле Меркел: "... Имао си много врлина, у једном погледу ти предстоји даље усавршавање – никада ниси повлачио праве потезе у право време".

Меркелова је, саркастично, указала на вишемесечна страначко-коалициона сучељавања око питања опстанка Едмунда Штојбера на положају шефа странке. Канцеларка је, индиректно, указала и на Штојберове покушаје да угуши сваку иновацију унутар странке. Коментатори, страначке колеге и критичари изван те странке до данас нису схватили смисао Штојберове политике, засноване на истицању личних интереса у први план.