Oproštaj od Štojbera

TRAGOM VESTI
Nemačka je minulog vikenda ispratila prvog čoveka bavarske politike Edmunda Štojbera. Posle četrnaest godina na čelu stranke i pokrajine, Štojber se okreće novoj dužnosti – iako mu mandat pokrajinskog premijera traje do 9. oktobra – nominovan je za šefa briselske komisije koja se bavi suzbijanjem birokratije unutar EU.

U duhu nemačkog shvatanja kurtoazije, saradnici, protivnici i frakcionaši priredili su dugogodišnjem premijeru Bavarske, istovremeno šefu Hrišćansko-socijalne unije CSU, sestrinske stranke Demohrišćanske unije CDU kancelarke Angele Merkel, korektan oproštaj – pošto su prethodno izabrali njegove naslednike. Ervin Huber, pokrajinski ministar privrede izabran je za novog šefa stranke. Ginter Bekštajn, dosadašnji bavarski ministar unutrašnjih poslova, nominovan je za novog premijera južne pokrajine.

Smenom na vrhu okončana je i epoha zaštitnika bavarskog autonomaštva unutar demohrišćanskog pokreta Nemačke – Štojber se, po ugledu na prethodnika Franca Jozefa Štrausa, odnosio kao večiti opozicionar prema "velikoj sestri" unutar koalicije desnog centra, prema demohrišćanskoj stranci.

Kraj autonomaštva

Neposredno po okončanju stranačkog kongresa i ozvaničenja unapred dogovorene smene na vrhu, u subotnjim večernjim satima Štojberu je priređeno grandiozno rođendansko slavlje. Punih 66 "berićetnih" godina čestitala je i kancelarka Angela Merkel. Njene opaske u prisustvu više od dve hiljade zvanica, međutim, ukazale su na suštinu problema: "... Nije bilo lako sa tobom, ali, na kraju, uvek smo iznalazili načine da se sporazumemo".

Štojber nije bio po ukusu poklonika svenemačkog demohrišćanskog pokreta, čiji su predvodnici i u Bavarskoj nastojali da, posle ujedinjenja dve Nemačke, stave tu političku struju pod jedan imenitelj. "Bavarski Edi" je insistirao na specijalnom statusu bavarske Hrišćansko-socijalne unije, na naglašenoj specifičnosti Bavarske, njenoj nezavisnosti od politike Berlina, odnosno pred "diktatom iz Berlina", kako je uobičavao da se izrazi.

Povlačio je crtu između "pruskih" demohrišćana izvan Bavarske, većinskih evangelista i protestanata, i "otadžbinskih hrišćana", odnosno bavarskih katolika.

Dovođenjem franačkog protestanta Gintera Bekštajna na jednu od dve uticajne funkcije u stranci simbolično je otvoren  put ka novom jedinstvu nemačkih demohrišćana. Bekštajnovo napredovanje do vrha stranačke hijerarhije bilo je donedavno nezamislivo – Franci se u Bavarskoj smatraju najbližim (ne)bavarskim komšijama – uz to su stranački lideri CSU odvajkada bili birani među članovima katoličkog opredeljenja.

Fatalna greška

Štojberovi oproštajni nastupi – na kongresu stranke i na potonjoj rođendanskoj proslavi – bili su predmet još jednog, kako je rečeno, šaljivog komentara kancelara Angele Merkel: "... Imao si mnogo vrlina, u jednom pogledu ti predstoji dalje usavršavanje – nikada nisi povlačio prave poteze u pravo vreme".

Merkelova je, sarkastično, ukazala na višemesečna stranačko-koaliciona sučeljavanja oko pitanja opstanka Edmunda Štojbera na položaju šefa stranke. Kancelarka je, indirektno, ukazala i na Štojberove pokušaje da uguši svaku inovaciju unutar stranke. Komentatori, stranačke kolege i kritičari izvan te stranke do danas nisu shvatili smisao Štojberove politike, zasnovane na isticanju ličnih interesa u prvi plan.