Нордијски модел против рада на црно на Балкану

У Црној Гори запошљава се више странаца него домаћих радника и чак 46,15 одсто њих долази из Србије, радећи првенствено у грађевинарству. Тамо раде на црно, послодавци их не пријављују, па немају ни здравствену ни социјалну заштиту нити им се тај рад рачуна у пензијски стаж.

Иако су и Хрватској потребни радници у грађевинарству и у другим областима, који би радо дошли из Босне и Херцеговине, али и Војводини сезонци за пољопривредне радове, ипак нема одговарајуће међудржавне сарадње како би се ускладила политика запошљавања у региону, у којем постоје велика законска ограничења за запошљавање странаца. Због тога је експертска група Игманске иницијативе урадила пројекат којим би се поправило стање у овој области између БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије – земаља Дејтонског споразума.

Полазећи од искуства нордијског модела сарадње између Данске, Исланда, Норвешке, Финске и Шведске, у којем, између осталог, постоји и заједничко тржиште рада, експерти су, како сазнајемо од Александра Попова, директора новосадског Центра за регионализам и копредседника Игманске иницијативе, препоручили образовање међудржавног савета земаља Дејтонског споразума који би се бавио развојем регионалне сарадње у запошљавању. Тај савет требало би да ради на анализи постојећих прописа и праксе како би се израдила декларација којом би били обухваћени полазни елементи за утврђивање заједничких смерница сарадње, развоја политика запошљавања и утврђивања правно уређеног тржишта рада.

Задатак би био и стварање услова за прилагодљиво и ефикасно тржиште рада, олакшано пословање, унапређење положаја радника и заштиту радних права. На овај начин би постојала боља прегледност радних миграција и успоставио би се бољи систем сузбијања рада на црно, што је заједнички интерес свих држава.

Посебно је истакнуто да би склапање билатералних споразума у области рада и запошљавања између четири земље било корак који би могао знатније да унапреди пословну сарадњу и запошљавање. Ти споразуми требало би да буду засновани на реалној процени понуде и потребе за одређеним профилом радника и да садрже конкретне услове под којима ће се одвијати миграција радне снаге, али и прецизно дефинисане начине заштите радника миграната.

Почетком протекле седмице препоруке експерата Игманске иницијативе подржане су на седници Одбора за здравство, рад и социјално старање Скупштине Црне Горе. „Међутим, став већине чланова Одбора био је да ту постоји извесно неразумевање, јер радници из земаља у окружењу који раде у Црној Гори заправо никоме од домаћих радника не заузима посао јер готово сви раде у областима у којима домаћи радници углавном неће да раде, а то су грађевинарство, угоститељство и пољопривреда. Уз званично изнете податке, велики број радника ради на црно, чиме се наноси штета и тим радницима, јер немају ни здравствено ни социјално ни пензионо осигурање, али и држави, која не убира одређене дажбине по том основу, а једину корист имају послодавци, који не само да избегавају да уплаћују доприносе, него често не исплате ни раднике за њихов рад јер не постоје уговори са њима. Све то било је аргумент више да чланови Одбора подрже предлог Игманске иницијативе, јер би се тиме све увело у легалне токове и, у договору са суседним државама из којих је највећи прилив радника, уговориле квоте и области у којима би се радници запошљавали”, преноси нам наш саговорник, додајући да лобирање иде даље, из државе у државу, како би се о томе коначно разговарало на сесији Игманске иницијативе у новембру.

Из кабинета Александра Вулина, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, истичу да је слобода кретања радне снаге у земљама региона тема значајна за регион, посебно имајући у виду да је систем формалног образовања готово идентичан. „Препознатљива занимања и очекиване вештине омогућавају мобилност радне снаге и могу допринети олакшаном запошљавању. Сарадња на овом пољу са земљама у региону већ постоји и треба је и даље развијати”, кажу из овог министарства.

Документ Игманске иницијативе о слободи кретања радне снаге на простору четири земље проистекао је уз подршку амбасаде Данске у Србији. Уверени су и да је преношење нордијског модела сарадње, на чему раде већ три године, могуће и у заштити животне средине, енергетици, привредној сарадњи и култури.

-----------------------------------------------------------------------

У региону више од 1.700.000 незапослених

У Србији, Хрватској, Црној Гори и БиХ званично је незапослено више од 1.700.000 људи. По броју оних који траже посао на првом месту је Србија. У јулу ове године, на евиденцији Националне службе за запошљавање било је, према изјави њеног директора Зорана Мартиновића, 770.000 незапослених. Потом следи БиХ, у којој посао тражи око 560.000 људи, затим Хрватска са око 380.000 незапослених, а Црна Гора је на крају листе, са око 35.000 људи без посла.