Nordijski model protiv rada na crno na Balkanu

U Crnoj Gori zapošljava se više stranaca nego domaćih radnika i čak 46,15 odsto njih dolazi iz Srbije, radeći prvenstveno u građevinarstvu. Tamo rade na crno, poslodavci ih ne prijavljuju, pa nemaju ni zdravstvenu ni socijalnu zaštitu niti im se taj rad računa u penzijski staž.

Iako su i Hrvatskoj potrebni radnici u građevinarstvu i u drugim oblastima, koji bi rado došli iz Bosne i Hercegovine, ali i Vojvodini sezonci za poljoprivredne radove, ipak nema odgovarajuće međudržavne saradnje kako bi se uskladila politika zapošljavanja u regionu, u kojem postoje velika zakonska ograničenja za zapošljavanje stranaca. Zbog toga je ekspertska grupa Igmanske inicijative uradila projekat kojim bi se popravilo stanje u ovoj oblasti između BiH, Crne Gore, Hrvatske i Srbije – zemalja Dejtonskog sporazuma.

Polazeći od iskustva nordijskog modela saradnje između Danske, Islanda, Norveške, Finske i Švedske, u kojem, između ostalog, postoji i zajedničko tržište rada, eksperti su, kako saznajemo od Aleksandra Popova, direktora novosadskog Centra za regionalizam i kopredsednika Igmanske inicijative, preporučili obrazovanje međudržavnog saveta zemalja Dejtonskog sporazuma koji bi se bavio razvojem regionalne saradnje u zapošljavanju. Taj savet trebalo bi da radi na analizi postojećih propisa i prakse kako bi se izradila deklaracija kojom bi bili obuhvaćeni polazni elementi za utvrđivanje zajedničkih smernica saradnje, razvoja politika zapošljavanja i utvrđivanja pravno uređenog tržišta rada.

Zadatak bi bio i stvaranje uslova za prilagodljivo i efikasno tržište rada, olakšano poslovanje, unapređenje položaja radnika i zaštitu radnih prava. Na ovaj način bi postojala bolja preglednost radnih migracija i uspostavio bi se bolji sistem suzbijanja rada na crno, što je zajednički interes svih država.

Posebno je istaknuto da bi sklapanje bilateralnih sporazuma u oblasti rada i zapošljavanja između četiri zemlje bilo korak koji bi mogao znatnije da unapredi poslovnu saradnju i zapošljavanje. Ti sporazumi trebalo bi da budu zasnovani na realnoj proceni ponude i potrebe za određenim profilom radnika i da sadrže konkretne uslove pod kojima će se odvijati migracija radne snage, ali i precizno definisane načine zaštite radnika migranata.

Početkom protekle sedmice preporuke eksperata Igmanske inicijative podržane su na sednici Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje Skupštine Crne Gore. „Međutim, stav većine članova Odbora bio je da tu postoji izvesno nerazumevanje, jer radnici iz zemalja u okruženju koji rade u Crnoj Gori zapravo nikome od domaćih radnika ne zauzima posao jer gotovo svi rade u oblastima u kojima domaći radnici uglavnom neće da rade, a to su građevinarstvo, ugostiteljstvo i poljoprivreda. Uz zvanično iznete podatke, veliki broj radnika radi na crno, čime se nanosi šteta i tim radnicima, jer nemaju ni zdravstveno ni socijalno ni penziono osiguranje, ali i državi, koja ne ubira određene dažbine po tom osnovu, a jedinu korist imaju poslodavci, koji ne samo da izbegavaju da uplaćuju doprinose, nego često ne isplate ni radnike za njihov rad jer ne postoje ugovori sa njima. Sve to bilo je argument više da članovi Odbora podrže predlog Igmanske inicijative, jer bi se time sve uvelo u legalne tokove i, u dogovoru sa susednim državama iz kojih je najveći priliv radnika, ugovorile kvote i oblasti u kojima bi se radnici zapošljavali”, prenosi nam naš sagovornik, dodajući da lobiranje ide dalje, iz države u državu, kako bi se o tome konačno razgovaralo na sesiji Igmanske inicijative u novembru.

Iz kabineta Aleksandra Vulina, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ističu da je sloboda kretanja radne snage u zemljama regiona tema značajna za region, posebno imajući u vidu da je sistem formalnog obrazovanja gotovo identičan. „Prepoznatljiva zanimanja i očekivane veštine omogućavaju mobilnost radne snage i mogu doprineti olakšanom zapošljavanju. Saradnja na ovom polju sa zemljama u regionu već postoji i treba je i dalje razvijati”, kažu iz ovog ministarstva.

Dokument Igmanske inicijative o slobodi kretanja radne snage na prostoru četiri zemlje proistekao je uz podršku ambasade Danske u Srbiji. Uvereni su i da je prenošenje nordijskog modela saradnje, na čemu rade već tri godine, moguće i u zaštiti životne sredine, energetici, privrednoj saradnji i kulturi.

-----------------------------------------------------------------------

U regionu više od 1.700.000 nezaposlenih

U Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i BiH zvanično je nezaposleno više od 1.700.000 ljudi. Po broju onih koji traže posao na prvom mestu je Srbija. U julu ove godine, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je, prema izjavi njenog direktora Zorana Martinovića, 770.000 nezaposlenih. Potom sledi BiH, u kojoj posao traži oko 560.000 ljudi, zatim Hrvatska sa oko 380.000 nezaposlenih, a Crna Gora je na kraju liste, sa oko 35.000 ljudi bez posla.