Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

О Косову у Стразбуру

О Косову у Стразбуру
Војислав Коштуница указао на опасне последице које би могло имати евентуално признавање независности српске покрајине

Према извештајима агенција
Јуче је у Стразбуру почело заседање Парламентарне скупштине Савета Европе на којој је велика пажња посвећена и статусу Косова и Метохије. Мада је генерални секретар Савета Европе Тери Дејвис изјавио на конференцији за новинаре да та организација нема став о питању статуса ове покрајине и да одлуку може донети само Савет безбедности Уједињених нација, Парламентарној скупштини се обратио Војислав Коштуница, као и руски патријарх Алексије Други који су упозорили на опасност једностраног признавања независности Косова и Метохије и заложили се за демократско решење.

Обраћајући се Парламентарној скупштини Савета Европе, српски премијер Војислав Коштуница је рекао да се Србија залаже за демократско решење косовског проблема и да га види у основним европским вредностима – људским правима, демократији и владавини права, а да је онај други пут – ризична зона опасног, највећег преседана на континенту, преноси Танјуг. У потрази за демократским решењем може нам помоћи управо Савет Европе, који и сам почива на поменутим вредностима и који је задужен да их штити, рекао је Коштуница, напомињући да је зато и Србија пошла од суштинског питања поштовања и гарантовања права албанске националне мањине на Косову и Метохији.

"Уставна гаранција за овакав статус била би обезбеђена у виду функционалне и суштинске аутономије покрајине Косово и Метохија унутар Србије", објаснио је Коштуница, нагласивши да овакав предлог Србије може имати за циљ само пуни и слободан развој и просперитет косовских Албанаца и да никако не може бити израз намере Београда да на било који начин ограничава или спутава права Албанаца у Покрајини.

"Као и свака суверена и међународно призната држава, Србија не може да дозволи албанској националној мањини да ствара државу у држави и да ствара још једну албанску државу на Балкану. Ви најбоље знате, госпође и господо, да такво право нема ниједна национална мањина на свету и питам се зашто би га уживала једино албанска мањина и једино у Србији", нагласио је српски премијер, подсећајући да је Београд у Њујорку позвао албанску страну и међународну заједницу да заједно раде на утврђивању статуса "најповлашћеније националне мањине".

Наглашавајући да је ово преломни тренутак када је реч о овом проблему, Војислав Коштуница је указао и на опасне последице које би могло имати евентуално признавање независности српске покрајине. Признавање независности, по њему, води у "ризичну зону успостављања најопаснијег преседана после Другог светског рата да једна национална мањина, по цену драстичног кршења важеће Резолуције СБ, кршења Повеље УН и Завршног акта из Хелсинкија, на територији једне суверене и међународно признате државе створи своју нову државу".

"Од највиших међународних званичника може се чути да, уколико се брзо не пронађе решење, може бити угрожен мир у покрајини, а то одмах добија свој ехо од албанских терориста који поручују да ће прибећи масовном насиљу уколико Косово не добије независност", рекао је премијер Србије, додајући да се Албанци надају да би одређене велике силе, зарад примене Анекса 11, пристале на признавање једностране независности и подсећајући да анекс 11 Ахтисаријевог плана предвиђа да међународно војно присуство на Косову у виду НАТО снага не би имало јасну цивилну контролу, што би представљало још један незапамћен преседан.

Упозоривши да постоји опасност да примена Анекса 11 буде важнија од проналажења демократског решења и важнија од судбине Косова, премијер Србије је јасно поручио да Србија најодлучније одбацује и сваку помисао да се на њеној територији правним насиљем, политиком силе и једностраним корацима прави нова албанска држава.

"Морамо овде у СЕ да поставимо најприродније питање које гласи: ако се данас неке европске државе опредељују да прекрше Резолуцију 1244, шта сутра може спречити било коју европску земљу да, ако то захтевају њени интереси, прекрши неку другу резолуцију СБ", рекао је Коштуница.

Одговарајући на питања европских посланика после јучерашњег обраћања Парламентарној скупштини Савета Европе, премијер Србије је истакао да је Европа подељена кад је реч о статусу Косова и Метохије иако се говори о њеној јединствености или неопходности јединства о овом проблему.

"Међународна заједница не говори једним гласом и у име једне земље или неколико земаља", поручио је посланику из Албаније који му је поставио питање, објашњавајући да је принципе одвајања бивших југословенских република својевремено одредила још Бадинтерова комисија.

Одговарајући британском посланику, лорду Раселу Џонстону, Коштуница је рекао да за хватање Ратка Младића постоје "технички проблеми", додајући да и друге земље које имају сличне циљеве нису успеле да их одмах остваре. Он је одговорио и на питање посланика из Македоније, које се односило на спор Српске православне цркве и канонски непризнате Македонске православне цркве и нагласио да верује да је компромис могућ.

Руски патријарх Алексије Други, пак, у свом јучерашњем историјском обраћању Парламентарној скупштини Савета Европе, рекао је да ће било какво унилатерално решење за Косово и Метохију, које не узима у обзир ставове српског народа, изазвати неправду и патњу српског народа и поручио да је Руска православна црква спремна да да свој допринос налажењу мирног решења.

"Српски народ је заузео став да постоје свете ствари које не могу бити предмет политичких нагодби када је реч о судбини Косова и Метохије. Ако то не узмете у обзир, увредићете и понизити читав народ", поручио је руски патријарх који је први пут говорио у једној међународној организацији.

"Они који покушавају да реше питање Косова нису никада тамо били и нису видели својим очима шта оно значи српском народу. Ја сам био на Косову и знам да је то питање бити или не бити за српски народ. На тој територији се налази много светих споменика за српски народ и ми не можемо мирно да посматрамо како се они уништавају, упркос томе што су из 13. и 14. века и што се налазе под заштитом Унеска", упозорио је руски патријарх обраћајући се посланицима из 47 земаља чланица Савета Европе и наглашавајући да је "међународна помоћ потребна, али само ако је непристрасна и конструктивна".

--------------------------------------------------------------------------

Коштуница: Подршка руског патријарха

Стразбур – Председник Владе Србије Војислав Коштуница изјавио је јуче у Стразбуру да је у разговору са руским патријархом Алексијем Другим добио подршку за став Београда о питању Косова, исту онакву каква стиже и од руских власти. "Сусрет са патријархом био је заиста изузетан", истакао је Коштуница и указао да је у том сусрету добио исту ону подршку која долази из Руске Федерације – "оно чврсто залагање да Србија не може бити изузетак од једног општег правила које доноси мир у свету, а то је поштовање територијалног интегритета и суверенитета и одлучност руских власти да у правом смислу речи воде заједничку политику са Србијом". "То су дословне речи председника (Владимира) Путина, на један други начин, другим речником се поновило у разговору са руским патријархом", рекао је српски премијер.

Према његовим речима, исто онако као што руски народ и власти и Руска црква, посебно, доживљавају све оно што се дешава и оно што је усмерено, када је реч о Косову, против Србије, могло се чути из уста патријарха и у том погледу тај разговор био "веома, веома значајан и охрабрујући". "Дакле иста она подршка коју су руске власти, пре свега председник Путин, показали у овом периоду, поновљени су на један други, благ начин из уста руског патријарха", нагласио је Коштуница.
Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.