Ирак добио обећања

Представници тридесетак земаља договорили су се јуче у Паризу да влади у Багдаду пошаљу војну помоћ за борбу против исламских екстремиста, али је међународна конференција ипак завршена без конкретних договора о томе како ће та помоћ тачно изгледати.

Ни после париског скупа није јасно на који ће начин државе учествовати у недавно проглашеном америчком рату против Исламске државе Ирака и Леванта (Идил). Конференција је окупила широки круг земаља, од готово извесних америчких савезника Аустралијанаца преко пожељних савезника Саудијаца до Русије и Кине које се неће војно ангажовати на страни САД, мада подржавају обрачун са Идилом.

У саопштењу се наводи да ће земље учеснице послати ирачкој влади „одговарајућу војну помоћ” као и „све што је потребно”. Нема детаља о врсти оружја или количини новца за супротстављање групи која контролише делове Ирака и Сирије, поробљава жене, приморава јазиде да пређу на ислам и одрубљује главе америчким новинарима. Помиње се и подршка новој ирачкој влади као и то да је међународно деловање против џихадиста „најхитније питање” које ће бити решено у складу са међународним правом. Због уопштеног тона саопштења, „Гардијан” закључује да није договорено ништа због чега Идил неће моћи да спава.

Шеф Беле куће Барак Обама објавио је раније овог месеца стварање коалиције против милитаната, али је до данас остало нејасно шта се од кога у тој коалицији очекује пошто би се САД свакако војно ангажовале, за разлику од Турске или Немачке. Обама је прошле недеље објавио рат Идилу и најавио јачање америчких ваздушних удара по положајима џихадиста у Ираку и њихов почетак у Сирији.

Државни секретар Џон Кери кренуо је тада на Блиски исток у потрази за партнерима, надајући се да ће придобити сунитске земље попут Саудијске Арабије и тако легитимизовати још један амерички рат у региону. Како је сазнао „Њујорк тајмс”, Ријад и Уједињени Арапски Емирати понудили су да се придруже америчким ваздушним ударима на Идил. Група би могла бити претња и овим владама, али оне ипак не доносе лако одлуку да се учлане у „клуб вољних” јер је Идил пре свега непријатељ шиитских влада у Багдаду, Дамаску и посредно у Техерану.

Лондон је одбијао бомбардовање или слање копнених трупа у Ирак, али би та политика могла да се промени јер су милитанти у суботу погубили једног британског држављанина и најавили смрт другог.

Обама тврди да ће амерички рат против Идила бити из ваздуха, мада је у Ирак вратио и око 1.500 војника. Бела кућа сматра да би САД могле да добију рат против милитаната ако би наоружале и обучиле ирачку војску, мада су то радиле годинама: од инвазије до повлачења трупа 2011. САД желе да помогну и „умереним побуњеницима” у Сирији који се боре и против председника Башара ел Асада и против Идила. Обама је одобрио ваздушне ударе на џихадисте у Сирији, али та интервенција још није почела.

И док је ирачки председник присуствовао јучерашњој конференцији, тамо није било представника Сирије, мада рат треба да се води и на њеној територији. САД нису желеле учесника из Дамаска јер сматрају да је Асад изгубио легитимитет током грађанског рата у којем је досад настрадало 200.000 људи.

Није позван ни Техеран због своје подршке Асаду, мада Иран подржава и владу у Багдаду и кључни је играч у региону. Ајатолах Али Хамнеи саопштио је да Иран неће учествовати у коалицији против Идила јер она, по њему, служи само америчким интересима, док је Кери на то одговорио да се САД неће усаглашавати са Техераном о војним акцијама против сунитских екстремиста.

Долазак представника Русије, Кине и Саудијске Арабије у Париз потврдио је да опасност у Идилу не види само Ирак и његов заштитник Вашингтон, већ да је ова организација добро продрмала и остатак света. Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије, земље која подржава Асада, поручио је са скупа да је Идил претња целом региону, али је осудио то што у Париз нису били позвани Дамаск и Техеран које је назвао „нашим природним савезницима у борби против Исламске државе”.