Irak dobio obećanja

Predstavnici tridesetak zemalja dogovorili su se juče u Parizu da vladi u Bagdadu pošalju vojnu pomoć za borbu protiv islamskih ekstremista, ali je međunarodna konferencija ipak završena bez konkretnih dogovora o tome kako će ta pomoć tačno izgledati.

Ni posle pariskog skupa nije jasno na koji će način države učestvovati u nedavno proglašenom američkom ratu protiv Islamske države Iraka i Levanta (Idil). Konferencija je okupila široki krug zemalja, od gotovo izvesnih američkih saveznika Australijanaca preko poželjnih saveznika Saudijaca do Rusije i Kine koje se neće vojno angažovati na strani SAD, mada podržavaju obračun sa Idilom.

U saopštenju se navodi da će zemlje učesnice poslati iračkoj vladi „odgovarajuću vojnu pomoć” kao i „sve što je potrebno”. Nema detalja o vrsti oružja ili količini novca za suprotstavljanje grupi koja kontroliše delove Iraka i Sirije, porobljava žene, primorava jazide da pređu na islam i odrubljuje glave američkim novinarima. Pominje se i podrška novoj iračkoj vladi kao i to da je međunarodno delovanje protiv džihadista „najhitnije pitanje” koje će biti rešeno u skladu sa međunarodnim pravom. Zbog uopštenog tona saopštenja, „Gardijan” zaključuje da nije dogovoreno ništa zbog čega Idil neće moći da spava.

Šef Bele kuće Barak Obama objavio je ranije ovog meseca stvaranje koalicije protiv militanata, ali je do danas ostalo nejasno šta se od koga u toj koaliciji očekuje pošto bi se SAD svakako vojno angažovale, za razliku od Turske ili Nemačke. Obama je prošle nedelje objavio rat Idilu i najavio jačanje američkih vazdušnih udara po položajima džihadista u Iraku i njihov početak u Siriji.

Državni sekretar Džon Keri krenuo je tada na Bliski istok u potrazi za partnerima, nadajući se da će pridobiti sunitske zemlje poput Saudijske Arabije i tako legitimizovati još jedan američki rat u regionu. Kako je saznao „Njujork tajms”, Rijad i Ujedinjeni Arapski Emirati ponudili su da se pridruže američkim vazdušnim udarima na Idil. Grupa bi mogla biti pretnja i ovim vladama, ali one ipak ne donose lako odluku da se učlane u „klub voljnih” jer je Idil pre svega neprijatelj šiitskih vlada u Bagdadu, Damasku i posredno u Teheranu.

London je odbijao bombardovanje ili slanje kopnenih trupa u Irak, ali bi ta politika mogla da se promeni jer su militanti u subotu pogubili jednog britanskog državljanina i najavili smrt drugog.

Obama tvrdi da će američki rat protiv Idila biti iz vazduha, mada je u Irak vratio i oko 1.500 vojnika. Bela kuća smatra da bi SAD mogle da dobiju rat protiv militanata ako bi naoružale i obučile iračku vojsku, mada su to radile godinama: od invazije do povlačenja trupa 2011. SAD žele da pomognu i „umerenim pobunjenicima” u Siriji koji se bore i protiv predsednika Bašara el Asada i protiv Idila. Obama je odobrio vazdušne udare na džihadiste u Siriji, ali ta intervencija još nije počela.

I dok je irački predsednik prisustvovao jučerašnjoj konferenciji, tamo nije bilo predstavnika Sirije, mada rat treba da se vodi i na njenoj teritoriji. SAD nisu želele učesnika iz Damaska jer smatraju da je Asad izgubio legitimitet tokom građanskog rata u kojem je dosad nastradalo 200.000 ljudi.

Nije pozvan ni Teheran zbog svoje podrške Asadu, mada Iran podržava i vladu u Bagdadu i ključni je igrač u regionu. Ajatolah Ali Hamnei saopštio je da Iran neće učestvovati u koaliciji protiv Idila jer ona, po njemu, služi samo američkim interesima, dok je Keri na to odgovorio da se SAD neće usaglašavati sa Teheranom o vojnim akcijama protiv sunitskih ekstremista.

Dolazak predstavnika Rusije, Kine i Saudijske Arabije u Pariz potvrdio je da opasnost u Idilu ne vidi samo Irak i njegov zaštitnik Vašington, već da je ova organizacija dobro prodrmala i ostatak sveta. Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, zemlje koja podržava Asada, poručio je sa skupa da je Idil pretnja celom regionu, ali je osudio to što u Pariz nisu bili pozvani Damask i Teheran koje je nazvao „našim prirodnim saveznicima u borbi protiv Islamske države”.