Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штраусова „Бечка крв” у Земуну

Штраусова „Бечка крв” у Земуну
Александра Јовановић и Горан Стргар

Гламурозни мјузикли какви су „Јадници” и „Ребека” биће и даље присутни на сцени земунског „Мадленијанума”, каже Бранка Радовић, директорка ове уметничке куће, уз напомену да ће и нови наслови који ће заживети у сезони пред нама афирмисати тај „нови-стари” тип музичког позоришта. То су „Кројцерова соната” са Бетовеновом музиком у живом извођењу и са Толстојевим текстом, затим српски мјузикл „Мале тајне” у ауторском рукопису и режији Горана Марковића.

Од правих и великих опера, уметнички тим „Мадленијанума”, како сазнајемо, намерава да постави неизвођену и такорећи непознату Равелову оперу „Шпански сат”, а у плану је и неколико копродукција са Словенцима, Хрватима и Италијанима. Ови преговори су још у току, а тичу се балета и опере. Када су нови пројекти у питању, „Мадленијанум” већ на почетку нове сезоне има свој уметнички адут.

– У питању је „Бечка крв”, оперета Јохана Штрауса млађег, односно Беч из 19. века пренесен на нашу сцену са популарним нумерама какви су валцери „Бечка крв”, „На лепом плавом Дунаву”, „Трич, трач, полка” и други, а премијера је већ у недељу, 5. октобра, чиме ће бити отворена нова сезона. То је један од мегапројеката куће. Оперета није овде нарочито прихваћена, мада је доста успешно заживела на сценама Новог Сада. Зато је и ризик поставке већи – каже Бранка Радовић.

Поред постојећих драма, међу којима је „Ана Карењина” привукла највећу пажњу гледалаца, репертоар ће бити освежен новим омладинским комадом „Коње убијају, зар не”.

– Овај текст је победио на нашем конкурсу за младе ауторе и екипе, а поставићемо га у новембру ове године. Публика и даље тражи култну представу „Фрида Кало”, као и „Тајну Грете Гарбо”, „Плавог анђела”, „Доручак код Тифанија”, „Миланковића” и низ других представа – објашњава директорка „Мадленијанума” и наглашава:

– Век представа је онолики колико их публика тражи. Ми се боримо за сваког посетиоца, али неке представе су неодрживе из других разлога, не зато што их публика неће, него и због тога што се огромне екипе веома тешко „скупљају”, што глумци, певачи и играчи морају да одговоре обавезама у матичним кућама, снимањима, другим наступима и ту често губимо битку. Рецимо, балет хваљен од свих, „Северна бајка” кореографа Сташе Зуровца на музику Е. Грига, управо је из таквих разлога скинут са репертоара.

Као што знате, ми немамо своје уметнике, додаје наша саговорница, већ екипе сакупљамо по пројекту, тако да их не можемо размењивати, јер су у некој другој кући стално запослени. Без обзира на то, планирамо гостовања. Најпре у Русију са својом представом „Исповест Дмитрија Карамазова” одлази Небојша Дугалић, затим балет „Празник љубави” на фестивал у Алжир, а поред многобројних гостовања по Србији, предвиђамо и још неколико у иностранству: Кини, Русији… Веома пажљиво планирање буџета и сваког и најмањег издатка на дневном и месечном нивоу, о чему смо у сталним договорима са нашим јединим власником и оснивачем, госпођом Мадленом Цептер, део су свакодневног посла руководећег тима „Мадленијанума”.

– Велике амбиције не могу до краја бити испраћене буџетом, морају се кориговати током године и сезоне. И у томе стално тражимо личну меру између хтења и могућности. Мали број стaлно запослених реализује највеће пројекте. Може ли још мањи, а да се не осети на уметничком резултату, велико је питање. Мера је оно што се најтеже проналази, а опстанак је тежак, некад ми се чини и немогућ. На малом простору, какав је српски културни и географски простор, мислим да би се морао изнаћи начин за повезивање државног и приватног капитала, па би сваки нови наслов у Народном позоришту у Београду, односно у Српском народном позоришту у Новом Саду, морао да кружи у обема срединама, и у унутрашњости Србије, уместо дуплирања истих и сличних наслова.

Посебна амбиција Бранке Радовић је, сазнајемо, да наставе са дечјим програмом и да сваке сезоне остварују по једно ново дело за децу које би реализовали млади и најмлађи уметници, и да паралелно са постојећим створе својеврсни театар младих, музичку сцену за младе ауторе, као и за певаче, играче и глумце.

Б. Г. Требјешанин

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.