Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава мора да реши аферу несталих беба

Држава мора да реши аферу несталих беба
Решавање овог проблема изнуђено захтевом суда у Стразбуру да се обезбеде механизми за добијање података о судбини беба (Фото Л. Вулетић)

Афера у јавности позната као „Нестале бебе” – новорођенчад за коју њихови родитељи верују да су украдена, а у породилиштима им је саопштено да су умрла по рођењу – изгледа да је почела да се расплиће. Родитеље који дуже од 20 година трагају за одговором шта се у породилиштима догодило са њиховом тек рођеном децом, а наводно је на стотине таквих случајева, јуче је примио министар здравља др Златибор Лончар да би се договорили о будућим, конкретним потезима у решавању овог проблема.

Истине ради, решавање овог проблема изнуђено је роком који смо добили од Европског суда за људска прва у Стразбуру, а који је ових дана истекао. Од Србије се тражило да обезбеди механизме који ће омогућити родитељима да дођу до података о судбини своје деце и до правичног задовољења.

Претходно је овај суд пресудио у корист грађанке која је тужила државу Србију зато што није могла да дође до сазнања шта се десило са њеним сином рођеним 1983. године, за кога јој је речено да је преминуо убрзо по рођењу. Суд је наложио да јој држава исплати одштету зато што није могла да докаже шта се десило са бебом.  Захтев да се утврде механизми уследио је јер оваквих случајева у Србији има много. После тога о овом проблему изјашњавали су се парламентарни анкетни одбор и заштитник грађана, указујући на потребу да се утврде све неопходне чињенице, а ових дана је рад завршила и радна група Министарства здравља, која је своје закључке прво представила члановима удружења родитеља.  

„Представници Удружења родитеља биће укључени и у рад међуресорних група министарстава здравља, правде и унутрашњих послова, чије се заседање очекује током наредне седмице. Такође, договорено је да представници Удружења родитеља учествују у раду невладиног тела које ће се бавити питањем несталих беба. Осим расветљавања догађаја из прошлости, мислило се и о будућности, да се овакве сумње (или нестанци беба) никада више не јаве, па се припремају предлози како решити недостатке у породилиштима, попут пропуста у вођењу медицинске документације и начину поступања са мртворођеним бебама. Као једно од могућих решења, поменуто је и увођење камера за надзор у породилиштима”, саопштено је јуче из Министарства здравља.

– Родитеље је пријатно изненадила чињеница да је држава први пут показала одговорност и спремност да се овај проблем не развлачи годинама. Обећано нам је да ћемо се идуће недеље састати и са министрима полиције и правде, где ћемо изнети предлоге како да се овај проблем реши. И родитељи ће радити у најављеном независном телу. Случајем несталих беба бавиће се независно тело, јер су надлежни свесни да је пресуда суда у Стразбуру недвосмислена. Време ће показати да ли ће то бити и спроведено, али први пут смо о овој озбиљној теми разговарали на високом нивоу, јер до сада је било „пређи бриго на другога” – казао је за „Политику” Горан Филиповић, који води Београдску групу родитеља „несталих беба”.

За судбину нестале деце, по Филиповићевим речима, заинтересовано је око 3.500 породица, а највише сумњи односи се време од средине седамдесетих до краја деведесетих година прошлог века.  

– Инсистирамо на усвајању посебног закона, као што смо надлежнима и рекли, а правници треба да кажу да ли је предложени закон у складу са осталим законима и да се онда пошаље влади и скупштини на усвајање. Суштина овог решења је да сваки родитељ дође до истине о свом детету, а не до новца и материјалног обештећења – објашњава Филиповић.

Предлог посебног закона о несталим бебама израдила је група независних правних експерата са професорком Весном Ракић-Водинелић са Правног факултета „Унион” на челу и према Филиповићевим речима раније је већ упућен премијеру, Скупштини Србије, свим надлежним министарствима, али, иако је завршен још пре шест месеци – одазива на њега до сада није није било.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.