Минималци

На основу најава из Министарства финансија минимална цена рада би могла да порасте седам одсто, на 123 динара. Нето минимална плата би тако износила око 182 евра, и то за стандардних 176 радних сати месечно.

Око 400.000 запослених прима минималац, иако је међу њима велики број радника који заправо зарађују више. Наиме, на ту зараду се обрачунавају доприноси и порези, док им се остатак исплаћује „на руке” (па барем, за разлику од оних који раде „на црно”, имају здравствено и пензионо осигурање). Додатни проблем у Србији је да велики број послодаваца не исплаћује ни минималац, те можда чак и 200.000 радника прима још нижу плату.

Синдикати, који природно захтевају већи минималац (137,9 динара по сату), траже да се при утврђивању минималне цене рада полази од кретања потрошачких цена, кретања просечне зараде, вредности минималне потрошачке корпе и кретања курса динара. За мањи раст били су послодавци и држава (највећи послодавац у земљи). Влада Србије инсистира на томе да се минимална цена рада утврђује једном уместо два пута годишње, истовремено са буџетом. Поред негативног утицаја на трошкове предузећа, те на фискалну консолидацију, проблем је и што повећање минималца може да утиче на све платне разреде код појединих делатности, што онда смањује конкурентност рада у Србији.

И у региону је слична ситуација, изузев Хрватске са минималцем од 275 евра. У Републици Српској озакоњена нето минимална зарада је 189 евра, у Федерацији БиХ као и у Црној Гори 193 евра, у Македонији свега 131 евро, а у Албанији скромних 149 евра.

Минимална зарада је на нивоу од 48 одсто просечне плате, што је релативно посматрано високо. Друга је ствар што је просечна зарада од 380 евра једна од најнижих у Европи. Истина, ту смо испред Молдаваца који имају само 181 евро, Бугара са 333 евра и Македонаца са 342 евра. „Појас” од Балтика, преко Словачке до Јадрана (Хрватске), где су просечне плате углавном око 600 евра за нас је још дуго недостижан.

Неједнакост у Европи види се и кроз ниво минималних плата. У земљама Бенелукса минималци су „максимални” (Белгија 1.502, Холандија 1.469, Луксембург чак 1.874 евра). Ово су, истина, бруто износи, које треба умањити за четвртину у просеку, да би се добила нето плата, тј. оно што радник прима „на руке”. У Француској, Немачкој и Британији „минимална плата је велика” (1.430, 1.360, 1.264 евра). У Словенији је 784 евра, а у Грчкој 684. По бруто минималцу слабије стоје Мађарска (335), Чешка (343), те Бугарска (183) и Румунија (201 евро). Интересантно је да је Немачка тек одлучила да уведе минималну плату. Од почетка наредне године бруто зарада на сат износиће 8,5 евра, али како су захватања државе око две петине Немац на минималцу примаће око 900 евра. Као у Србији и у САД се води кампања (од стране демократа) за раст минималне зараде са 7,25 на, за наше услове фантастичних, девет или чак 10 долара по сату

Институт за европске студије