Minimalci

Na osnovu najava iz Ministarstva finansija minimalna cena rada bi mogla da poraste sedam odsto, na 123 dinara. Neto minimalna plata bi tako iznosila oko 182 evra, i to za standardnih 176 radnih sati mesečno.

Oko 400.000 zaposlenih prima minimalac, iako je među njima veliki broj radnika koji zapravo zarađuju više. Naime, na tu zaradu se obračunavaju doprinosi i porezi, dok im se ostatak isplaćuje „na ruke” (pa barem, za razliku od onih koji rade „na crno”, imaju zdravstveno i penziono osiguranje). Dodatni problem u Srbiji je da veliki broj poslodavaca ne isplaćuje ni minimalac, te možda čak i 200.000 radnika prima još nižu platu.

Sindikati, koji prirodno zahtevaju veći minimalac (137,9 dinara po satu), traže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od kretanja potrošačkih cena, kretanja prosečne zarade, vrednosti minimalne potrošačke korpe i kretanja kursa dinara. Za manji rast bili su poslodavci i država (najveći poslodavac u zemlji). Vlada Srbije insistira na tome da se minimalna cena rada utvrđuje jednom umesto dva puta godišnje, istovremeno sa budžetom. Pored negativnog uticaja na troškove preduzeća, te na fiskalnu konsolidaciju, problem je i što povećanje minimalca može da utiče na sve platne razrede kod pojedinih delatnosti, što onda smanjuje konkurentnost rada u Srbiji.

I u regionu je slična situacija, izuzev Hrvatske sa minimalcem od 275 evra. U Republici Srpskoj ozakonjena neto minimalna zarada je 189 evra, u Federaciji BiH kao i u Crnoj Gori 193 evra, u Makedoniji svega 131 evro, a u Albaniji skromnih 149 evra.

Minimalna zarada je na nivou od 48 odsto prosečne plate, što je relativno posmatrano visoko. Druga je stvar što je prosečna zarada od 380 evra jedna od najnižih u Evropi. Istina, tu smo ispred Moldavaca koji imaju samo 181 evro, Bugara sa 333 evra i Makedonaca sa 342 evra. „Pojas” od Baltika, preko Slovačke do Jadrana (Hrvatske), gde su prosečne plate uglavnom oko 600 evra za nas je još dugo nedostižan.

Nejednakost u Evropi vidi se i kroz nivo minimalnih plata. U zemljama Beneluksa minimalci su „maksimalni” (Belgija 1.502, Holandija 1.469, Luksemburg čak 1.874 evra). Ovo su, istina, bruto iznosi, koje treba umanjiti za četvrtinu u proseku, da bi se dobila neto plata, tj. ono što radnik prima „na ruke”. U Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji „minimalna plata je velika” (1.430, 1.360, 1.264 evra). U Sloveniji je 784 evra, a u Grčkoj 684. Po bruto minimalcu slabije stoje Mađarska (335), Češka (343), te Bugarska (183) i Rumunija (201 evro). Interesantno je da je Nemačka tek odlučila da uvede minimalnu platu. Od početka naredne godine bruto zarada na sat iznosiće 8,5 evra, ali kako su zahvatanja države oko dve petine Nemac na minimalcu primaće oko 900 evra. Kao u Srbiji i u SAD se vodi kampanja (od strane demokrata) za rast minimalne zarade sa 7,25 na, za naše uslove fantastičnih, devet ili čak 10 dolara po satu

Institut za evropske studije