Поражени шампион

Србија је по буџетском дефициту неславан европски шампион – више од осам процената не тако импресивног бруто домаћег производа чија се процењена вредност креће између 33 и 35 милијарди евра. Уочи  обелодањивања буџетског ребаланса са арсеналом веома непопуларних мера, јасно је да се нешто мора предузимати или нам у противном следи грчки сценарио: масовна отпуштања радника, драстично смањивање плата и пензија, стрмоглав пад привредних активности, потпадање под туторство међународних кредитора и поверилаца не само у економском погледу...

Питање је, међутим, шта нам је алтернатива.

Да са половичним економским мерама купимо још неких годину дана социјалног мира, како је пре неки дан упозорио све мање популарни председник Фискалног савета Павле Петровић, а да се након тога суочимо са још дубљим финансијским и економским провалијама. Премијер Вучић се одлучио да се појави на РТС-у и грађанима потанко објасни шта ће урадити, које потезе ће повући, са каквим предлозима и мерама ће пред посланике, домаћу и страну стручну јавност. Наравно и пред своје поприлично масовно бирачко тело коме у овогодишњој,

не тако давној предизборној кампањи, није обећавао мед и млеко. Напротив. Већ тада је најавио одрицања, губитак радних места, неизвесност.

Сада је добио прилику да покаже одлучност човека коме није до славе, власти и аплауза и да ће зарад добробити ове земље и њених грађана у следећем изборном кругу – мирно сићи с власти ако не успе. Наравно да ни њему, а још мање нама може бити свеједно – с каквим резултатом. Било би поражавајуће и за њега и за нас, обичан свет, да нам у неким изборима, свеједно када, опет понуди – оно од чега овог часа стрепимо и у чему грцамо.

У време писања овог текста детаље најављених потеза знао је само он – премијер Вучић. Можда још и који најближи сарадник. Али, за ову причу нису од пресудног значаја детаљи, проценти, већ јасна одлука ове владе и њеног првог човека – шта грађани Србије могу да очекују, не сутра, не до краја ове, већ за три до пет година. Много је важнија целовита и разрађена идеја опоравка него било који постотак. Србија је поражени шампион Европе у потрошњи. У сваком погледу. Овако даље више не иде. Ми смо већ у рецесији и без најављених мера штедње.

С њима можда и дубље. Хоће ли мере болети? Без сваке сумње. Не само нас, грађане. И самом премијеру са сваким процентом евентуалних уштеда и разних кресања досадашњих стечених права опадаће, можда и геометријском прогресијом популарност и подршка. Хоће ли то бити цена посла којим се бави и потеза које буде повукао?  

Одговор је сувишан.