Мањак сна, лоше учење

Недостатак сна може озбиљно да умањи способност мозга да учи. Људи који се не одморе колико је потребно пре учења нових података памте десет одсто мање од оних који су се лепо наспавали.

Истраживачи кажу да је ово забрињавајуће откриће, с обзиром на то да се просечна дужина сна непрестано смањује. Сеунг-Шик Јо с Медицинског факултета Универзитета Харвард (САД) тражио је од 14 добровољаца да једну ноћ не спавају, већ да играју друштвене игре и у лабораторији проверавају електронску пошту. Пре него су отишли кући на спавање, остали су будни све до следеће вечери. Тада им је приказан низ од 150 сличица, при чему им је сниман мозак.

После две ноћи доброг сна испитаници су се вратили у лабораторију мислећи да ће само потписати неке папире. Научници су их, међутим, изненадили провером на брзину: у низу од 225 слика морали су пронаћи 150 које су им показане два дана раније.

Просечно су тачно изабрали 74 одсто слика које су претходно видели. За упоређење: друга група испитаника, која је уобичајено спавала пре него што им је показано 150 фотографија, постигла је 86 процената.

Слике мозга ухваћене функционалном магнетном резонанцом (фМРИ) на скенеру кад су учесници први пут гледали слике указују да недостатак сна смањује делање хипокампуса, подручја мозга које се бави сећањем. Студија показује да мозак мора бити добро одморен да би примио и упамтио податке за обраду сећања.

Испитивања на пацовима открила су да помањкање сна повећава количину хормона стреса у мозгу, што за последицу има поремећај нервног чаврљања у хипокампусу. Могуће је да слични механизам узрокује невоље с памћењем код људи који нису спавали.

Претходна проучавања су обелоданила да целоноћни сан после учења може поправити учење. Најновији опит је први који указује важност доброг сна пре учења нових чињеница.