Manjak sna, loše učenje

Nedostatak sna može ozbiljno da umanji sposobnost mozga da uči. Ljudi koji se ne odmore koliko je potrebno pre učenja novih podataka pamte deset odsto manje od onih koji su se lepo naspavali.

Istraživači kažu da je ovo zabrinjavajuće otkriće, s obzirom na to da se prosečna dužina sna neprestano smanjuje. Seung-Šik Jo s Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard (SAD) tražio je od 14 dobrovoljaca da jednu noć ne spavaju, već da igraju društvene igre i u laboratoriji proveravaju elektronsku poštu. Pre nego su otišli kući na spavanje, ostali su budni sve do sledeće večeri. Tada im je prikazan niz od 150 sličica, pri čemu im je sniman mozak.

Posle dve noći dobrog sna ispitanici su se vratili u laboratoriju misleći da će samo potpisati neke papire. Naučnici su ih, međutim, iznenadili proverom na brzinu: u nizu od 225 slika morali su pronaći 150 koje su im pokazane dva dana ranije.

Prosečno su tačno izabrali 74 odsto slika koje su prethodno videli. Za upoređenje: druga grupa ispitanika, koja je uobičajeno spavala pre nego što im je pokazano 150 fotografija, postigla je 86 procenata.

Slike mozga uhvaćene funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) na skeneru kad su učesnici prvi put gledali slike ukazuju da nedostatak sna smanjuje delanje hipokampusa, područja mozga koje se bavi sećanjem. Studija pokazuje da mozak mora biti dobro odmoren da bi primio i upamtio podatke za obradu sećanja.

Ispitivanja na pacovima otkrila su da pomanjkanje sna povećava količinu hormona stresa u mozgu, što za posledicu ima poremećaj nervnog čavrljanja u hipokampusu. Moguće je da slični mehanizam uzrokuje nevolje s pamćenjem kod ljudi koji nisu spavali.

Prethodna proučavanja su obelodanila da celonoćni san posle učenja može popraviti učenje. Najnoviji opit je prvi koji ukazuje važnost dobrog sna pre učenja novih činjenica.