Ухапшени Пиночеова удовица и деца

Петоро одрасле деце чилеанског диктатора Августа Пиночеа, који је умро прошле године, ухапшени су јуче у Сантјагу и одведени у женске и мушке затворе у околини главног града, због учествовања у прикривању милиона долара које је покојни диктатор стављао на рачуне у вашингтонску банку Ригс и друге банке по свету. Пиноче је умро у децембру прошле године, а да није дочекао суђење ни за убијања и мучења хиљаде својих сународника осумњичених за неистомишљеништво ни за поткрадање државне касе.

Међународном истрагом о пореклу и трагу новца утврђено је да су Пиночеови, што на своје, што на туђа имена у банкама по свету, а највише у Америци, оставили за резерву 27 милиона долара, што никако није могло бити зарађено од скромне генералске плате. Уз чланове породичног клана Пиноче, како у Чилеу зову диктаторову фамилију, у затвору се од прексиноћ налази још 17 лица из њиховог најближег окружења. Верује се да су сви они учествовали и подржавали илегалне финансијске трансакције којима је оштећена држава. Међу ухапшенима је Пиночеова лична секретарица, његов бивши бранилац и неколико генерала из његовог круга.

 "Постоји основана сумња да су сви они учествовали у овом злочину", рекао је кратко судија Карлос Серда који води "случај Ригс", како се у домаћој јавности назива проневера новца и одлив државног блага у стране банке међу којима је она у Вашингтону била најпознатија.

Председница Чилеа Мишел Башеле, чији је отац генерал подлегао мучењима у Пиночеовим логорима, у које је запао зато што је био лојалан демократски изабраном председнику Салвадору Аљендеу, прокоментарисала је кратко овај догађај, рекавши да "У Чилеу нико и ништа не може бити изнад закона". "Правда на крају ипак стиже до краја", додао је портпарол председничке палате "Монеда" Рикардо Лагос Вебер.

Приликом  одласка са кормила државе (1990), на које је дошао крвавим пучем (11. септембра 1973), Пиноче, који је о себи волео да гаји имиџ скромног и одлучног војника, спасиоца земље од комунистичког хаоса и тираније, рекао је да "одлази са оним са чим је и дошао". Испоставило се, међутим, да у свом патриотском жару, када "ни лист на грани није смео да шушне без његовог знања", није заборавио да део новца из државних каса пребаци себи на рачун у иностранство. Аугусто, Лусија, Марко Антонио, Жаклина и Вероника Пиноче, синови и кћерке покојног де факто шефа државе, стигли су појединачно у полицијску станицу да би одмах потом били пребачени у мушки и женски затвор. Пиночеова удовица Лусија Пиноче Ириарт (84), која себе воли да зове Првом дамом Чилеа, у том тренутку налазила се због високог притиска у Војној болници, где јој је и уручен налог за хапшење. Претпоставља се да ће јој бити  изречен "кућни притвор" и да ће јој бити дозвољено да остане у истој болници у којој је умро њен супруг. Чилеанска жандармерија још разматра о месту где ће "лишена слободе" боравити Пиночеова удовица. Сви Пиночеови наследници су лишени слободе да би били доступни суду у сваком тренутку.

Биће то најзад крај политичких амбиција клана Пиноче, како се процењује у латиноамеричкој штампи, која овом догађају придаје огромну важност. Лусија Пиноче, шездесеттрогодишња кћерка покојног генерала, кандидовала се прошле године као представник најбогатијег краја у Сантјагу Лас Кондес, у коме живи екстремна десница. Употребила је језик свога оца, говорећи медијима да жели "да се бори против делинквенције која се меша са политиком левих екстремиста". Подржали би је најокорелији поборници чврсте руке који су остали верни Пиночеу и његовим методама.

Пиночеова удовица је заједно са кћерком предводила комеморацију погинулим официрима, поводом годишњице пуча, и скупљала помоћ за фамилије оних којима се суди за кршење људских права и убиства током 17 година диктатуре.

Но, десне снаге у Чилеу почеле су да напуштају Пиночеову струју, током 2005. када је на видело изашла афера са његовим тајним рачунима. Они који су оправдавали његове злочине почињене ради "успостављања реда и мира у земљи" нису се помирили са чињеницом да је велики патриота износио милионе из земље и стављао их на свој рачун.

Одлука судије Карлоса Серде види се и као почетак процеса у коме Чиле треба да раскрсти са "културом пиночетизма" која је уткана у поједине делове цивилног друштва, како процењују бројне институције за заштиту људских права. Сматра се да цивили који су здушно подржавали и учествовали у диктатури нису до сада били прозивани.