Дениса за почасног госта на прајду

После скорашњег кукавичког напада на незаштићеног Дениса Хонигa, 27-годишњег младића из Немачке, који се обрео у Београду, питам се докле ће нас срамотити самозвани чувари уличног морала и докле ће у свет слати слику о свима нама као последњим европским варварима.

Батинашу и компањонима није се допало што младић говори „окупаторским језиком“, а поред тога припада и мрској и неморалној геј популацији па су га стога подвргли свирепом учењу лекције која је завршена можданом трауматском комом. Млади Денис је данас жив само зато што се батинање догодило после поноћи, и то у сред Београда, тако да је због проређеног саобраћаја стигао у Ургентни центар за десетак минута, у 3.55. Био је у коми са широком и паралитичном левом зеницом, што је знак да је изливена крв у глави померила мозак и уклештила га. У 6.00 на операционом столу је почела борба за његов живот.  Доктор Јане Арсов, искусни неурохирург, отворио је младићеву лобању и зауставио крварење из велике артерије прекинуте оштром ивицом фрактуре у левом слепоочном пределу и потом је одстранио велику количину полузгрушане крви. Да је Денис пребијен негде на ободу Београда, а не у центру, данас не би био жив. Њега је између живота и смрти делило петнаестак минута. Екипа доктора Арсова спасла је живот младог Дениса, али и образ Београда. Младић је од 17. септембра у Халеу на Неурохируршкој клиници код професора Кристијана Штрауса. Насмејан је и, како кажу тамошњи доктори, већ се шета по својој соби.

Нападач на Дениса је студент и на путу је стицања високог образовања, па би зато морао знати да геј популација са својих пет до десет одсто учешћа у становништву није мала, и да је у цивилизованим друштвима формално и практично равноправна са осталима. Правци развоја у свету имају своју логику и немогуће их је избећи. Некад су трансфузија крви и вакцинација сматрани неморалним, опасним и срамним, а данас се види колико је то било глупо. Може нам се допадати или не, али у високоразвијеним земљама, чак са јаким верским традицијама, склапање или легализовање истополних бракова свршена је ствар. У већини других земаља то није случај, али чврсте везе и неформални бракови између геј особа нису никаква реткост. Упркос томе, у делу конзервативне јавности која је убеђена да је морал на њеној страни, ЛГБТ популација се сматра опасном, непожељном и оболелом од неке болести (најбоље психијатријске) која никоме осим моралним чистунцима није позната.

Добро се сећам, а о томе сам и писао, да је пред геј-параду 2008. у Београду, докторка Иванка Савић, са Каролинског института у Стокхолму, иначе неуролог-консултант и придружени професор за неуронауке, усталасала светску научну јавност једним својим чланком који се појавио 17. јуна 2008 (Proceedings of National Academy of Sciences). Она је поред осталог утврдила да је хомосексуалност биолошка одлика и да се човек с њом рађа Дакле, хомосексуалност није болест, а поготово не психијатријска. Она није неприродна, иако је необична, о чему нам говори мноштво примера из животињског царства. Од пре 15 година знамо да 470 врста животиња ужива у истополној сексуалној активности.

Било би добро када бисмо прихватили као истину оно што се у цивилизованим друштвима одавно зна: привремене истополне везе или пак легални и дивљи истополни бракови, засновани су више на љубави него на сексу, скоро исто као и међу стрејт особама.

Неки људи који воде ову земљу, велики део јавности, па и медија, прилично стидљиво и као под принудом Европе одобравају идеју парада ЛГБТ популације. Међутим, увек су у првом плану безбедносне процене, што јасно говори колико од људи са улице и од мотки у њиховим рукама зависе права мањинских група.

Сложићемо се да никада није било тако добро, занимљиво и узбудљиво живети као у садашњем времену науке, слободе и борбе за једнака права и добар живот свих људи. Зар смо морали стрепети да ли ће недужни Денис после добијених батина у самом центру Београда успети да се избори за живот, и то у данима кад се очекује потврда да је свемирска сонда „Војаџер 2”, начињена људском руком,напустила Сунчани систем и ушла у међузвездани простор.

Денис је на ногама! Када би ме неко питао шта о свему мислим, рекао бих: позовимо Дениса да дође у Београд и буде почасни гост на  предстојећем „прајду“.

 Професор неурохирургије, Општа болница Еуромедик