Зашто скупо када може јефтиније

Једну таблету лека „капецитабин” Републички фонд за здравствено осигурање прошле године плаћао је 239 динара, а кад је РФЗО огласио наруџбину и омогућио конкуренцију, у првом полугодишту 2014. од исте фирме таблету овог лека куповао је за 62 динара.

Тако је овај медикамент за лечење болесника после операције карцинома дебелог црева ове године пореске обвезнике коштао безмало четири пута мање. На исти начин Здравствени центар у Чачку цену реагенаса снизио је за трећину, а толико је уштедео и Аеродром „Никола Тесла” на течности за одлеђивање авиона.

Ово су само неки од примера Управе за јавне набавке који доказују да много тога што држава купује може знатно мање да кошта. Под условом да се набавка благовремено оглашава, уместо да се уговара само са једним понуђачем, коме се на тај начин омогућава да по властитој вољи одређује цену своје робе или услуге.

– Наведени примери казују да смо протеклих година често плаћали много скупље само зато што није било конкуренције – каже Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке.

– Зато Управа инсистира на стварању конкуренције, односно на поштовању поступка који важи у земљама Европске уније, а неки су упорни у настојању да та правила за њих не важе.

Од када Управа надзире примену важећег Закона о јавним набавкама, који је на снази од 1. априла 2013. године, број такозваних „отворених поступака” у јавним набавкама повећан је са 54 одсто у првом полугодишту 2013, на 86 процената у истом периоду 2014. године.

Тако је Србија по учесталости овог начина уговарања јавних набавки, као најконкурентнијег и јавног, који омогућава свима да наручиоцу понуде своју робу или услугу, достигла неке земље Европске уније. По једном тендеру у Србији има 2,7 понуда, у Словенији 3,6, Црној гори 3,1, Пољској 2,7, а најбоље су скандинавске земље са седам до осам понуда.

Истовремено је смањено учешће такозваног преговарачког поступка без објављивања јавног позива са 24 одсто у првом полугодишту 2013, на четири процента у исто време ове године
Повећан је и број наручилаца робе и услуга који извештавају ову државну службу о извршеним набавкама.

За прво полугодиште ове године извештаје је доставило 4.843 наручилаца, што је за 56 одсто више него у истом периоду претходне године. Овоме је допринело више предузетих мера, укључујући и подношење прекршајних пријава против оних који нису достављали извештаје.

– Извештај Управе о примени Закона о јавним набавкама доноси неке заиста охрабрујуће податке о постигнутим резултатима, али има доста тога чиме не можемо бити задовољни – указује Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

– Битно је да се знатно повећао број наручилаца који подносе извештаје, али још има оних који нису испунили ову основну законску обавезу. Обавеза објављивања набавки мале вредности преполовила је њихов број. То је одличан резултат зато што се спречава њихово директно уговарање са унапред изабраном фирмом. На исти начин треба тумачити и петоструко смањење учешћа преговарачких поступака без објављивања јавног позива, нарочито оних због наводне хитности, који су били један од највећих проблема.

Ненадић, међутим, сматра да у јавним набавка још нема довољно конкуренције са мање од три понуде у просеку.

– Тај показатељ говори о недовољном веровању привреде да је могуће доћи до посла са државом без претходних договора, или је реч о несолвентности предузећа – каже Ненадић. – Уочљиво је и мало учешће, само два одсто, понуда страних фирми, иако ССП и ЦЕФТА споразум бришу или смањују привилегован третман домаћих понуђача.  

Добро је што у овом периоду није било много нових набавки код којих је примена Закона искључена по основу међудржавног споразума, а уговорени инфраструктурни послови код којих се уместо домаћег закона примењују правила кредитора били су вредни близу шест милијарди динара, напомиње Ненадић.

– Транспарентност Србија годинама указује да је изузимање примене домаћег закона код међународних аранжмана лоша пракса и да би исплативост сваког таквог аранжмана морала брижљиво да се испита поређењем са алтернативама – каже Ненадић.

– Исто важи и за друге уговоре који се спроводе на основу међудржавних споразума, као што су разна јавно-приватна партнерства која се реализују или најављују, нарочито са фирмама из УАЕ. 

Од марта до јуна Управа за јавне набавке покренула је 26 прекршајних поступака због кршења закона. Ненадић је уверен да је било много више прекршаја у овом периоду. Зато се залаже да се Управа кадровски ојача како би могла да спречава кршење закона.

Годишња вредност укупних јавних набавки у Србији процењује се на четири милијарде евра, што је око 15 одсто бруто домаћег производа. У првом полугодишту 2014. укупне јавне набавке вределе су 147,6 милијарди динара, у поређењу са 139,6 милијарди у истом периоду прошле године.

У процедури усвајања закона било је тврдњи да би могло да се уштеди 20 до 30 одсто од те суме ако би се набавке спроводиле ефикасније, а корупција смањила.

Немања Ненадић сматра да су наведене процене неутемељене, јер није могуће прецизно израчунати колико се на јавним набавкама укупно може уштеди. Битно је да држава не плаћа више него што треба и да се потребе грађана задовољавају на најбољи могући начин.