Упркос примирју, експлозије у Доњецку

Кијев – Тек што су се украјинска влада и проруски побуњеници у суботу у Минску договорили о примени споразума о прекиду ватре а већ јуче су на истоку Украјине поново одјекивале експлозије. Кијев је саопштио да су два украјинска војника погинула у борби, док је АФП јављао да се у Доњецку чује пуцњава и да је ситуација далеко од поштовања примирја.

Меморандум о спровођењу режима прекида ватре потписан је прекјуче у Белорусији.

„Меморандум предвиђа повлачење оружја калибра већег од сто милиметара на растојање од најмање 15 километара са сваке стране”, изјавио је бивши украјински председник Леонид Кучма, додавши да се тако ствара могућност стварања „зоне безбедности” од најмање 30 километар. Како преноси Танјуг, Кучма је после шесточасовних разговора рекао да меморандум предвиђа да се „прекид ватре сматра општим” као и да се у року од 24 часа забрани примена свих врста оружја и вођење офанзивних борбених дејстава.

Међутим, украјинска војска је јуче саопштила да неће повући своје снаге са линије фронта све док све стране не испоштују претходно постигнут споразум о прекиду ватре.

„Једна од кључних тачака (споразума из Минска) је принцип који се односи на прекид ватре”, изјавио је портпарол украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Андреј Лисенко, истичући да пошто прва тачка није испуњена, не може да се прича ни о другима.

Он је новинарима у Кијеву рекао да влада неће говорити о спровођењу споразума све док се у потпуности не постигне прекид ватре.

„Ако се украјинске снаге повуку, то ће бити учињено истовремено са повлачењем руских снага”, казао је он.

АФП јавља да на лицу места нема ни назнака повлачења било које стране.

Пре него што су стигле вести о обновљеној пуцњави, ОЕБС је саопштио да ће „неодложно и активно” подржати спровођење споразума из Минска који предвиђа стварање тампон зоне. Висока представница Европске уније Кетрин Ештон такође је поздравила договор из Минска и позвала украјинске власти и проруске снаге да поштују договорено.

„Примили смо к знању да се ниво насиља знатно смањио откад је на снази прекид ватре, као и да је то омогућило размену заробљеника и доношење закона о амнестији за извесне делове доњецког и луганског региона”, каже се у саопштењу које је Ештонова послала медијима.

Она је нагласила да се протокол о примени примирја које су две стране постигле у Минску мора поштовати да би се нашло политичко решење за украјинску кризу.

„ЕУ је спремна да подржи све напоре у примени споразума, укључујући и оне које предузима Организација за европску безбедност и сарадњу”, навела је Ештонова.

Према подацима УН, скоро 2.900 људи је погинуло у Украјини од избијања сукоба у априлу. С. Р.

Antrfile

Немци ће тужити Украјину због обарања малезијског авиона

Потпис: „Боинг” је погођен великим бројем пројектила   Фото Ројтерс

Берлин – Породице Немаца погинулих у рушењу малезијског авиона на истоку Украјине намеравају да туже Украјину и њеног председника за убиство из нехата свих 298 људи колико их је било у летелици.

Елмар Гимила, адвокат који представља три породице немачких жртава, професор закона о авијацији, изјавио је да је према међународном закону Украјина требало да затвори ваздухопловни простор уколико није могла да гарантује безбедност летова.

„Свака земља је одговорна за безбедност свог ваздухопловног простора”, навео је Гимила у саопштењу које цитира Танјуг.

Гимила сматра да је Украјина, тиме што није затворила ваздушни простор, прихватила да ће животи на стотине људи бити уништени, што то представља кршење људских прва.

У првом званичном извештају холандских вештака, објављеном почетком месеца, наводи се да је авион, оборен средином јула, погођен у лету „великим бројем пројектила изузетне брзине”, што га је изломило на комаде. Малезијски авион се срушио 17. јула, а погинуло је 298 људи, међу којима су две трећине били Холанђани.

Истражитељи су закључке о узроцима пада авиона донели на основу информација из црних кутија авиона, са фотографија и из видео-снимка с лица места, као и на основу информација добијених од украјинске контроле ваздушног саобраћаја. Међутим, холандски истражитељи нису били у могућности да обиђу место несреће у региону Доњецка због оружаних борби између проруских активиста и украјинских снага, па су се ослонили на информације украјинског стручњака са лица места.

Холандски одбор за безбедност координише истрагу о трагедији почев од 23. јула на основу споразума са Кијевом, а група међународних истражитеља састоји се од стручњака из Аустралије, Малезије, Холандије, САД, Русије и Украјине.

Коначни извештај очекује се следеће године.