Божовић: Више од 2.000 проблематичних еколошких пројеката

У области животне средине у Србији постоји око 2.000 проблематичних предмета чија вредност премашује 100 милиона евра, који и даље нису завршени јер су средства потрошена за друге намене, изјавила је јуче државни секретар Министарства пољопривреде и животне средине Стана Божовић.

Божовићева је Танјугу рекла да је за област животне средине у Србији протеклих година стигао велики новац од бројних донатора, пре свега из Европске уније, а у пројектима које је требало реализовати било је много неправилности и злоупотреба, које ће у наредном периоду утврђивати надлежна комисија.

„У овом тренутку, код нас у сектору животне средине имамо 2.000 проблематичних предмета чији капацитет финансијски превазилази 100 милиона евра. То су проблематични пројекти, који нису урађени, нису завршени, а где паре нису потрошене”, изјавила је Божовићева.

Она је додала да је у време док је министар енергетике и заштите животне средине била Зорана Михајловић формиран антикорупцијски тим и комисија која би требало да утврди те неправилности.

„Протеклих година много новца дошло је у ову земљу, и много новца је потрошено неодговорном политиком, непрофесионалном и небригом. То показује и ових 2.000 пројеката који нису дошли у локалне заједнице и које грађани нису искористили, и пропали су”, рекла је Божовићева.

Она је казала да се у извештајима Европске комисије наводи у ком делу је стање проблематично и шта треба да променимо.

Праве оцене о томе какво је стање у области животне средине добићемо после билатералног скрининга за поглавље 27, а прави резултати, како је казала биће видљиви већ од идуће године.

У Бриселу је ове недеље отворен експланаторни скрининг за поглавље 27 у оквиру кога су се разматрале области хоризонталног законодавства, квалитета ваздуха, заштите од буке, управљања отпадом, заштита природе, хемикалије, контрола индустријског загађења и управљање ризиком и климатске промене. „Поглавље 27 је једно од најтежих, најкомплекснијих, најзахтевнијих, најскупљих поглавља у процесу приступања ЕУ и то није само проблем у Србији, то је био проблем код свих земаља које су приступиле Европској Унији, па је проблем и када смо ми у питању јер се трећина свих закона и обавеза које имамо, налази у том поглављу”, рекла је Божовићева, која је иначе предводила делегацију Србије.

Божовићева је подсетила и да је Стратегија о апроксимацији у области животне средине дала финансијске конструкције да је Србији потребно око 10, 5 милијарди евра, да би се ускладила са процесом и са стандардима ЕУ.

Око 5, 6 милијарди потребно је за унапређење квалитета воде, за управљање отпадом 2,8, а за решавање проблема индустријског загађења 1,3 милијарде динара.

Један део тих средстава уложиће држава, а већи део стићи ће из фондова ЕУ, нагласила је Божовићева.

Она је рекла да се Србија у многим сегментима у потпуности ускладила са стандардима ЕУ, када је у питању област животне средине.

Када је у питању став струке, из Центра за рециклажу указују да су прописи у овој области у великој мери усклађени са законодавством Европске уније, али велики проблем представља њихова примена.

„Из Европске комисије је напредак Србије у области животне средине оцењен веома лоше. Индустрији, односно рециклерима је изузетно важно да имају дијалог са надлежним институцијама. Недавно је објављен податак да Шведска рециклира 99 одсто отпада, ЕУ до 50, а Србија је негде на 15 одсто. Повећање тог процента и јачање управљања отпадом је наша обавеза у процесу приступања ЕУ, а то се често заборавља”, рекла је директорка Центра за рециклажу Нина Иванчев.

Она је указала да би рециклажној индустрији помогло поновно оснивање Фонда за заштиту животне средине и да би од велике користи било увођење безготовинског плаћања за отпад, а увођење у легалне токове би значило да сва плаћања морају ићи на текући рачун. „На тај начин би и држава имала користи од пореза и могла би да прати токове у целокупној рециклажној индустрији”, рекла је Иванчев.

Иванчев указује и да би рашчишћавање нелегалних отпада такође, требало да буде приоритет јер Србија има око 4.000 нелегалних сакупљача, складиштара и прерађивача отпада.