Високи службенички савет надгледа понашање чиновника

Државни службеници мораће убудуће да поведу мало више рачуна о свом понашању с обзиром на то да је однедавно уведена обавеза државне управе и владиних служби да информације о поштовању Кодекса понашања државних службеника достављају Високом службеничком савету.

До сада таква обавеза није постојала, па ни комплетан увид о поштовању кодекса, а кршење његових правила третира се као лакша повреда радне дужности, уколико законом није одређено да се ради о тежој повреди радне дужности.

Мало је оних који се, покушавајући да обаве неки посао, нису сусрели с бахатим и нељубазним службеницима који су их десет пута враћали због неке ситнице, а да при томе нису нашли за сходно да им објасне шта је то у чему греше. Овакво понашање је, према кодексу, недопустиво још од 2008. године, када је овај акт донет, али, судећи по искуствима већине грађана, овај детаљно срочени документ служи за скупљање прашине.

Можда је разлог томе што закон до сада није обавезивао државну управу и владине службе да информације о поштовању кодекса било коме прослеђују, па није било могуће ни видети ко, где и како поштује прописана правила.

Изменама Закона о државним службеницима, које је Скупштина Србије недавно усвојила, први пут је уведена обавеза да се сви подаци о поштовању кодекса сливају на једно место – у Високи службенички савет. Јавност, како каже закон, има право да буде обавештена о томе како државни службеници треба да се понашају. После ових измена, јавност ће моћи, или би бар требало тако да буде, и да сазна од Високог службеничког савета има ли оних који, према извештајима који ће ту стизати, крше правила понашања. Грађани на својој кожи сваког дана могу да се увере да таквих има. И то не мало.

Поменутим кодексом је, на пример, прописано да је „државни службеник дужан да материјална и финансијска средства која су му поверена у вршењу послова користи наменски, економично и ефикасно, искључиво за обављање послова и да их не користи за приватне сврхе”.

Према правилима кодекса, „државни службеник је дужан да се понаша на начин који доприноси очувању и подстицању поверења јавности у интегритет, непристрасност и ефикасност органа”. Државни службеник на положају, како налажу правила, дужан је да води рачуна да понашањем на јавном месту не умањи углед положаја и органа и поверења грађана у државну службу.

 Да се ових правила из кодекса чиновници држе, државни ревизор не би проналазио онолике неправилности у трошењу државног новца, а не би било ни оних који државним аутом обављају недељну куповину, на пијаци, или у супермаркетима. Таквих и даље има, упркос свим писаним правилницима, уредбама, одлукама...

М. Чекеревац