„Беља Ал Каида” предводи светске џихадисте

Уочи обележавања 13. годишњице напада на САД 11. септембра, председник Барак Обама упозорио је нацију на нову опасност од терориста Исламске државе, али и нагласио да нема конкретних доказа који би указивали да они спремају удар на Америку. Многе је то подсетило на време које је претходило нападима на Светски трговински центар и Пентагон, када се много причало о опасностима које вребају од нуклеарног, биолошког и тероризма хемијским оружјем. На системе одбране од потенцијалних претњи потрошене су милијарде долара, али су малтене голоруки џихадисти Ал Каиде успели да дођу до највећих симбола америчке војне и економске моћи.

Умирујућа реторика политичара нема исто дејство сада као пре 13 година, па се многи с разлогом питају да ли је опасност од терориста Исламске државе заиста ограничена само на регион Блиског истока и да ли је потцењена као својевремено Ал Каида. Две организације су тренутно најжешћи ривали за титулу светског шампиона у редовима терориста, а кладиоци би паре вероватно уложили на Исламску државу.

Да релативно непозната терористичка организација нема намеру да се задовољи само положајем слабијег сарадника Ал Каиде било је јасно још у фебруару – када су одбили захтев централе да ограниче активности у Ираку. Наследник Осаме бин Ладена Ајман ел Завахири је тада из листе савезника избацио организацију Ал Каида у Ираку (АКИ) која ће у међувремену прерасти у Исламску државу.

Једна од њихових најочигледнијих разлика јесте што, за разлику од Ал Каиде, Исламска држава контролише велику територију која је по неким проценама већ увелико превазишла димензије Велике Британије. Мада се то невољно признаје, џихадисти на подручјима која контролишу заиста имају поједине одлике државе или калифата, како воле да се називају. Држава је додуше више налик аутократском систему, али они средствима принуде ипак успевају да обезбеде финансирање за даљи раст. Њихов тренутни буџет, према проценама америчких обавештајаца, прелази две милијарде долара.

Суштинска разлика између две организације ипак лежи у вештини Исламске државе да подједнако убедљиво придобије нове, младе генерације џихадиста из Европе и арапских земаља. Немилосрдно грабљење ка циљу, стварању исламског калифата, и незадрживо напредовање на терену учинили су да организација добије магнетску привлачност за младе муслимане. Латентни симпатизери новог исламског експанзионизма коначно имају некакав узор који много више ради уместо да проповеда.

Када је у редовима Ал Каиде својевремено запажено да све више регрута долази из редова западне цивилизације, скован је термин бела Ал Каида. Ипак, симпатије према Исламској држави међу муслиманима на Западу су организацији прибавили епитет – „беља Ал Каида”.

О џихадистима пониклим у Немачкој ових дана пише и недељник „Шпигл” који наводи пример извесног Крешника Б., сина избеглица са Косова.

„Стварно ми није важно у којој групи ћу завршити као борац”, написао је младић сестри док је путовао на Блиски исток где је требало да се придружи милитантним исламистима. „Најважније је да се борим за ислам и да могу да урадим што више за службу Алаху.”

На крају се у близини сиријског града Алепа придружио Исламској држави.

Лидер организације Абу Бакр ел Багдади, који себе назива калифом Ибрахимом, могућим сарадницима међу џихадистичким организацијама широм света је недвосмислено ставио до знања да од њих очекује да лојалност са Ал Каиде преусмере на њега.

Оданост Завахирију досад макар јавно нису отказале вође Ал Каидиних испостава попут сомалског Ал Шабаба, Ал Каиде у исламском Магребу (дејствује у северној Африци) и сиријског Фронта ал Нусра. Као сигнал заокретања према Исламској држави тумачи се недавно објављени видео-снимак у којем џихадисти из Јемена, досад одани Ал Каиди, исказују дивљење Багдадију називајући га „калифом свих муслимана, муџахедином који се у првим редовима бори против Америке”.

Свирепе методе ратовања су веома брзо одвојиле Исламску држава од корена које вуку из времена када су се под окриљем Ал Каиде борили у Ираку. Ратовање екстремиста под паском Багдадија било је сувише немилосрдно чак и за стандарде које је својевремено поставио Осама бин Ладен.

Имајући у виду њихове злокобне карактеристике и истовремено категорично инсистирање америчке администрације да још нису претња за САД, намеће се питање колико је западна цивилизација уопште свесна опасности која прети од џихадиста новог кова. Ако се пре 13 година толико погрешило са Ал Каидом – и те како је утемељена бојазан од понављања исте грешке са Исламском државом.

----------------------------------

Блер: За сламање џихадиста неопходне копнене трупе

Лондон – Бивши премијер Велике Британије Тони Блер рекао је јуче да ваздушни напади нису довољни да би се победили џихадисти Исламске државе у Ираку и Сирији, преноси Танјуг. Према Блеру, западне силе морају да буду спремне за упућивање копнене војске ради борбе против екстремиста, пренела је агенција АП. Председник САД Барак Обама искључио је могућност слања војске у Ирак, док САД и Француска спроводе ваздушне ударе на положаје џихадиста Исламске државе у Ираку с циљем да ослабе групу.

„Не можете да искорените тај екстремизам ако не одете тамо одакле потиче и борите се”, поручио је Блер за чијег мандата је Велика Британија учествовала у копненој инвазији на Ирак. „Дипломатија и хуманитарни рад нису довољни да се Исламска држава победи.”