Скупљи транзит гаса преко Србије

Економска цена гаса, коју ће потрошачи плаћати од 1. јануара наредне године, не значи поскупљење и раст набавне цене руског гаса, већ само повећање цене транзита који „Србијагас” наплаћује другим земљама за испоручен гас, кроз мрежарину, али уз стопостотну наплату заосталих дугова, објаснио је јуче за „Политику”, Душан Бајатовић, генерални директор овог јавног предузећа.

– Дугорочни уговор који „Србијагас” има с Русијом неће се мењати и ту остаје иста набавна цена. Али, ако ово предузеће коначно хоће да послује позитивно и да заборави на субвенције државе за плаћање гаса, мора да има реалну цену гаса према дистрибутерима, али и према окружењу где се гас транспортује, појашњава Бајатовић.

За свако ово повећање унутрашњих цена, сагласност даје Агенција за енергетику. Она је и недавно донела одлуку о поскупљењу гаса за 4,7 одсто од 1. октобра и то због раста курса, тако да ће нова упросечена цена гаса бити за све купце 43,4 динара, а за домаћинства 47,4 динара по кубику (без ПДВ-a).

У Србији 10 одсто домаћинстава, односно 247.000, има прикључак на гас, а с овом новом ценом просечан годишњи рачун за гас повећава се за 2.100 динара (са ПДВ-ом). Ово је, кажу у Агенцији за енергетику, трећа промена (повећање или смањење), цена гаса од 1. септембра 2013. године. Збирно, за последњих годину дана, са овом новом променом, просечне цене гаса за све купце повећане су за 1,2 процента.

Економска цена је једини начин, каже Бајатовић, да „Србијагас” покрије и додатне трошкове складиштења гаса у Мађарској за предстојећу зиму, али и да обнови своју дистрибутивну мрежу.

– Нико више не пита од чега ће „Србијагас” да плати гас за предузећа у реструктурирању којима је судском одлуком морао да настави да испоручује гас, иако се знало да она никада неће имати пара да га плате. За сада се једино рачуна на могућу наплату гаса од „Азотаре”, али остаје отворено питање„ Петрохемије”, „Фијата”, „Железаре”. Ко ће те дугове да плати, ако се зна да је „Србијагас” неликвидан и да од банака не може да добије гаранције за кредит, пита он.

С новом економском ценом и држави ће бити лакше, каже он, јер више неће морати да субвенционише „Србијагас” који је у губицима у овом часу од око 500 милиона евра само због разлике у цени гаса. Осим тога, држава мора поново да помогне ово јавно предузеће с гаранцијама од 240 милиона евра за отплату старих дугова, а на све то „Србијагас” још мора да обезбеди додатних 60 милиона евра. Дакле, 300 милиона евра да би покрили губитке.

Упитан како коментарише најаве потпредседнице владе Зоране Михајловић, да немамо довољно гаса и струје, да смо неспремни за зиму, Бајатовић каже, да је Банатски Двор дупке пун – 450 милиона кубика гаса је утиснуто, тако да нема говора о несташицама гаса. Још се разматра могућност куповине мазута од НИС-а, а када је реч о угљу, постоји могућност да Србија купи угаљ у региону по нижим ценама од домаћег.

Ако би се све ове ствари решиле, како је планирано, „Србијагас” би могао да рачуна и с пројектованим профитом који се раније делио пола-пола. Део пара је ишао у буџет, а део „Србијагасу”. Сада би све ишло у државну касу, а новац би се искористио за сервисирање дугова, закључује Бајатовић.

----------------------------------

Цена мрежарине иста три године

У Агенцији за енергетику, слажу се с тврдњом првог човека „Србијагаса” да су трошкови мрежарина и транспорта нереални и кажу да се цене приступа дистрибутивном систему (такозване мрежарине) није мењала три године од 2011. Ова цена је у мањем износу коригована код једног броја дистрибутера, код којих су настале битније промене – пад или раст количина дистрибуираног гаса, али није код свих.

 Иначе, регулисана цена гаса се мења када дође до промене набавних цена и односа увозног и домаћег гаса, а усклађује се и са променама петнаестодневног просека курса долара

Оно што по њима може да доведе до повећање цена јесте сталан раст курса долара. Добро је, с друге стране што цена нафте пада.

Антрфиле

Почиње реструктурирање Србијагаса

Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, најавио је да почиње реструктурирање овог јавног предузећа и то по прописима Европске уније. Биће поделе предузећа на дистрибуцију, трговину, снабдевање транспорт.

Да бисмо у то кренули такође нам треба економска цена гаса од 1. јануара јер свако од ових предузећа мора позитивно да послује. Иначе, чему цео посао око реструктурирања, каже он.

Банатски двор спремно дочекује грејну сезону