Нотари на нишану

Увођење јавнобележништва у правни систем Србије, сасвим извесно, још дуго времена изазиваће многе полемике и недоумице. Док Министарство правде тврди да је увођење јавнобележништва у правни систем Србије „мотивисано потребом приближавања савременим правним токовима, стварању правне сигурности и стварању позитивне климе за инвестициона улагања“, много је оних из стручне јавности, који сматрају да су управо нотари „уско грло“ домаћег правног система. Мишљења су поларизована и када је у питању цена услуга јавних бележника.

У Министарству правде кажу за „Политику“ да је приликом састављања правилника, узимана у обзир пракса земаља из региона, али и тренутна економска ситуација у Србији.

–Треба истаћи да су накнаде за састављање јавнобележничких записа за уговоре о промету непокретности чак и јефтиније од таксе за оверу уговора о промету непокретности, која се наплаћивала у судовима до 1. септембра ове године. Сада су плаћањем накнаде јавном бележнику, обухваћени и трошкови судске таксе, као и награда која се плаћала адвокатима за састављање уговора. Са друге стране, сада постоје услуге које врши јавни бележник, а које носе са собом и већи обим послова, али и одговорности, те је и сама цена одређена процентом од износа одређеног правног промета. Грађани морају да имају у виду да је јавни бележник контролор законитости правног промета, који за свој рад одговара професионално, али и материјално – објашњавају у Министарству правде.

Овакве наводе Министарства, адвокати широм Србије категорички одбацују. Као пример за потврду својих тврдњи, у Адвокатској комори Србије (АКС) наводе куповину стана од 60 квадратних метара у Београду на кредит.

– За реализацију куповине стана поменуте квадратуре на кредит, морали бисте да ангажујете адвоката за сачињавање хипотекарне изјаве која би коштала 3.000 динара. Приликом овере код надлежног суда, плаћали бисте судску таксу од 520 динара, што укупно износи 3.520 динара. Исту ту хипотекарну изјаву, јавни бележник у Србији наплаћује око 36.000 динара са ПДВ-ом. Тиме је све речено – објашњава Драгољуб Ђорђевић, председник АКС.

----------------------------------

Ко је скупљи?

Из Јавнобележничке коморе „Политика” је добила упоредни ценовник на примеру купопродаје стана вредног 10 милиона динара.

Према адвокатској тарифи, која је и даље на снази и примењује се од 6. 3. 2013. године, који је био на снази до почетка рада јавних бележника, уговор о купопродаји стана, чија је цена 10.000.000 динара, који би саставио адвокат и након тога би био оверен у суду, имао би следеће трошкове: Састављање уговора адвоката износи 1,5 одсто од вредности некретнине, односно 150.000,00 динара или тарифни број 13., који за састав уговора ове вредности износи 30.000 динара, тако да уколико би се применила тарифа, минимална цена са састав овог уговора била би 30.000 динара, а могла би да се креће до 150.000,00 динара. Судска такса на оверу потписа оваквог уговора, износила је пре почетка рада јавних бележника 37.670,00 динара, тако да би састав и овера оваквог уговора коштала минимално 67.670,00 динара. Цена јавних бележника за састав оваквог уговора у форми јавнобележничког записа износи 42.000,00 + 20 одсто ПДВ-а, што укупно износи 50.400,00 динара.

----------------------------------

Ревизија цена заложних изјава

На иницијативу министра Николе Селаковића, у прошли петак је договорено смањење тек донетих цена таксе на заложну изјаву, јер се показало да је енормно висока у односу на ранији период.

Грађани ће плаћати 40 одсто од вредности прописаних у новом ценовнику услуга нотара, када то решење буде објављено у „Службеном гласнику”. Тако ће заложну изјаву за вредност правног посла до 600.000 динара убудуће плаћати 3.600 динара уместо досадашњих 9.000, за вредност правног посла од 600.000 до 2,5 милиона динара цена је 6.000 динара уместо 15.000, од 2,5 до пет милиона динара плаћаће се 8.400 динара уместо 21.000 и тако даље. Пре нотара ова услуга се наплаћивала – 550 динара. Раније су заложне изјаве које се прилажу банци за стављање некретнине под хипотеку приликом узимања стамбеног кредита давале банке, а оверавали их судови. Како кажу у банкама, израда изјаве за клијенте била је бесплатна. Корисник кредита је добијао овај документ и био је дужан само да га овери у суду и плати таксу од 550 динара. Новим законом, судови овај посао пребацују на нотаре, који од банака траже сву документацију, прекуцају је и траже горе наведене износе за оверу.

Р. Х.