Notari na nišanu

Uvođenje javnobeležništva u pravni sistem Srbije, sasvim izvesno, još dugo vremena izazivaće mnoge polemike i nedoumice. Dok Ministarstvo pravde tvrdi da je uvođenje javnobeležništva u pravni sistem Srbije „motivisano potrebom približavanja savremenim pravnim tokovima, stvaranju pravne sigurnosti i stvaranju pozitivne klime za investiciona ulaganja“, mnogo je onih iz stručne javnosti, koji smatraju da su upravo notari „usko grlo“ domaćeg pravnog sistema. Mišljenja su polarizovana i kada je u pitanju cena usluga javnih beležnika.

U Ministarstvu pravde kažu za „Politiku“ da je prilikom sastavljanja pravilnika, uzimana u obzir praksa zemalja iz regiona, ali i trenutna ekonomska situacija u Srbiji.

–Treba istaći da su naknade za sastavljanje javnobeležničkih zapisa za ugovore o prometu nepokretnosti čak i jeftinije od takse za overu ugovora o prometu nepokretnosti, koja se naplaćivala u sudovima do 1. septembra ove godine. Sada su plaćanjem naknade javnom beležniku, obuhvaćeni i troškovi sudske takse, kao i nagrada koja se plaćala advokatima za sastavljanje ugovora. Sa druge strane, sada postoje usluge koje vrši javni beležnik, a koje nose sa sobom i veći obim poslova, ali i odgovornosti, te je i sama cena određena procentom od iznosa određenog pravnog prometa. Građani moraju da imaju u vidu da je javni beležnik kontrolor zakonitosti pravnog prometa, koji za svoj rad odgovara profesionalno, ali i materijalno – objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

Ovakve navode Ministarstva, advokati širom Srbije kategorički odbacuju. Kao primer za potvrdu svojih tvrdnji, u Advokatskoj komori Srbije (AKS) navode kupovinu stana od 60 kvadratnih metara u Beogradu na kredit.

– Za realizaciju kupovine stana pomenute kvadrature na kredit, morali biste da angažujete advokata za sačinjavanje hipotekarne izjave koja bi koštala 3.000 dinara. Prilikom overe kod nadležnog suda, plaćali biste sudsku taksu od 520 dinara, što ukupno iznosi 3.520 dinara. Istu tu hipotekarnu izjavu, javni beležnik u Srbiji naplaćuje oko 36.000 dinara sa PDV-om. Time je sve rečeno – objašnjava Dragoljub Đorđević, predsednik AKS.

----------------------------------

Ko je skuplji?

Iz Javnobeležničke komore „Politika” je dobila uporedni cenovnik na primeru kupoprodaje stana vrednog 10 miliona dinara.

Prema advokatskoj tarifi, koja je i dalje na snazi i primenjuje se od 6. 3. 2013. godine, koji je bio na snazi do početka rada javnih beležnika, ugovor o kupoprodaji stana, čija je cena 10.000.000 dinara, koji bi sastavio advokat i nakon toga bi bio overen u sudu, imao bi sledeće troškove: Sastavljanje ugovora advokata iznosi 1,5 odsto od vrednosti nekretnine, odnosno 150.000,00 dinara ili tarifni broj 13., koji za sastav ugovora ove vrednosti iznosi 30.000 dinara, tako da ukoliko bi se primenila tarifa, minimalna cena sa sastav ovog ugovora bila bi 30.000 dinara, a mogla bi da se kreće do 150.000,00 dinara. Sudska taksa na overu potpisa ovakvog ugovora, iznosila je pre početka rada javnih beležnika 37.670,00 dinara, tako da bi sastav i overa ovakvog ugovora koštala minimalno 67.670,00 dinara. Cena javnih beležnika za sastav ovakvog ugovora u formi javnobeležničkog zapisa iznosi 42.000,00 + 20 odsto PDV-a, što ukupno iznosi 50.400,00 dinara.

----------------------------------

Revizija cena založnih izjava

Na inicijativu ministra Nikole Selakovića, u prošli petak je dogovoreno smanjenje tek donetih cena takse na založnu izjavu, jer se pokazalo da je enormno visoka u odnosu na raniji period.

Građani će plaćati 40 odsto od vrednosti propisanih u novom cenovniku usluga notara, kada to rešenje bude objavljeno u „Službenom glasniku”. Tako će založnu izjavu za vrednost pravnog posla do 600.000 dinara ubuduće plaćati 3.600 dinara umesto dosadašnjih 9.000, za vrednost pravnog posla od 600.000 do 2,5 miliona dinara cena je 6.000 dinara umesto 15.000, od 2,5 do pet miliona dinara plaćaće se 8.400 dinara umesto 21.000 i tako dalje. Pre notara ova usluga se naplaćivala – 550 dinara. Ranije su založne izjave koje se prilažu banci za stavljanje nekretnine pod hipoteku prilikom uzimanja stambenog kredita davale banke, a overavali ih sudovi. Kako kažu u bankama, izrada izjave za klijente bila je besplatna. Korisnik kredita je dobijao ovaj dokument i bio je dužan samo da ga overi u sudu i plati taksu od 550 dinara. Novim zakonom, sudovi ovaj posao prebacuju na notare, koji od banaka traže svu dokumentaciju, prekucaju je i traže gore navedene iznose za overu.

R. H.