Петроњићева судбина уједињује "избрисане"

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 8. октобра – "У име Иницијативног одбора друштва избрисаних грађана Словеније који данас живе у БиХ, обавештавамо вас да је сахрана Драгомира Петроњића заказана у родном Приједору 9. октобра у 14 часова", пише у допису који су данас примили овдашњи медији. Уз одавање последње почасти Драгомиру, "избрисани" Словеније истичу да је он био становник Цеља кога су "словеначки репресивни органи, мимо међународних правних норми и у супротности са Женевском конвенцијом о међународном ратном праву, изручили у руке непријатељских снага, после чега је његова калварија 15 година била непозната његовој породици у Цељу и у Приједору".

Да подсетимо, Драгомир је из Словеније незаконито депортован у Херцег-Босну, где је мучен, ликвидиран хицем у потиљак септембра 1992. и бачен у масовну гробницу, да би породица тек прошлог петка у Бањалуци на основу одеће потврдила његов идентитет, претходно утврђен ДНК анализом. "Истражили смо релевантне податке на основу којих ћемо суду у Хагу пријавити главне кривце: два Н. Н. полицајца из Полицијске станице Цеље, њихове надређене из полиције, као и некадашњег министра МУП-а Словеније Игора Бавчара који носи главну одговорност за брисање људи из регистра сталног пребивалишта 26. 2. 1992, те државног секретара Министарства полиције Славка Дебелака који је спровео ’избрис’ и сугерисао протеривање људи преко границе у ратом захваћена подручја", открива за "Политику" Александар Тодоровић, човек који је у Словенији организовао "избрисане" и упозорио светску јавност на проблем који државни врх "гура под тепих већ 15 година упркос одлукама домаћег уставног суда који тражи исправку неправди учињених избрисанима".

Тодоровић, родом из Костолца, подвлачи да "избрисане" чине сви народи бивше СФРЈ, али највећи је проценат Срба. И он је избрисан, али не губи веру да правда ипак постоји, зато планира ширу организацију. Септембра су "избрисани" активисти у Новом Граду (Босански Нови) уз помоћ локалног радија окупили тамошње избрисане, изгнане из Словеније. "Некима Словенија 1992. није дозволила повратак кући, односно да уђу натраг у државу пошто су пар дана раније без проблема прешли границу да би посетили завичај; други су били присиљени да оду из Словеније јер им је одузела сваки облик егзистенције – преко ноћи смо постали непожељни странци без икаквог важећег документа, а без пријаве боравка следује отказ на послу, немогуће је подићи новац у банци, нема лечења, а многима је одузет кров над главом тако што им је онемогућен откуп друштвених станова", набраја Тодоровић. Укратко, само у варошици Нови Град јавило се двадесетак избрисаних.

"Свака прича је посебна и суморна", каже Тодоровић. "Основан је Иницијативни одбор избрисаних БиХ који ће крајем месеца бити допуњен посетом комшијској "муслиманској енклави" у Босанској Крупи, где се такође јавило неколико десетина избрисаних. Сви заједно ће регистровати друштво избрисаних БиХ, а онда преко званичног Сарајева притискати на Љубљану да им врати сва незаконито одузета права. Само је у Републици Српској јуна 2002. пописано 4205 избрисаних, јер је баш "тај део БиХ економски гравитирао ка Словенији која их је оберучке прихватила у доба расцвета привреде а после 1991. на основу тајног акта већину њих, заједно са породицама, истерала натраг, задржавши њихов иметак, јер не треба заборавити да је један од резултата овог етничког чишћења било одузимање станарског права, чиме је Словенија заокружила масовну пљачку обесправљених људи", упозорава Тодоровић.

Прионуо је састављању прецизног пописа свих избрисаних, "а ако правда изостане, онда нека то остане као сведочанство епохе ’демократског’ препорода Словеније деведесетих". Посебан проблем је то што, иако "избрисани" "имају чист правни случај", они у Словенији тешко налазе правног заступника. Није ствар у парама, мада је јасно да адвокати у избрисанима који таворе на маргини друштва без икаквих примања већ 15 година не виде уносног клијента; проблем је дубљи – адвокатске канцеларије одбијају да заступају избрисане у страху од медијског линча јер знају да им то неће донети нове клијенте у атмосфери у којој Јаншина политика избрисане жигоше као "народне непријатеље, бивше официре ЈНА" (који уистину чине два одсто популације избрисаних), односно "лукаве јужњаке који би да се очешу о државну касу".

Списак високих државних функционера које "избрисани" намеравају да туже није коначан. "Командно је одговоран Лојзе Петерле, премијер у време брисања, председник Јанез Дрновшек, који ништа није учинио за нас, и Кучан, који је био председник у време брисања и носи моралну одговорност за нашу трагедију јер су му многи писали молећи да помогне, али није ни прстом мрднуо", закључује Тодоровић. За спровођење административног етничког чишћења одговорни су сви министри унутрашњих послова а међу њима и Андреј Штер, данас државни секретар у Рупеловом Министарству спољних послова.

Драгојла Поповић, Драгомирова сестра, после сахране враћа се у Цеље где намерава да пресавије табак и тужи одговорне особе из државног врха Словеније по списку који је идентичан Тодоровићевом. Сви избрисани знају, каже она, да је "време пред председавање Словеније Европској унији – наша шанса".