Petronjićeva sudbina ujedinjuje "izbrisane"

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 8. oktobra – "U ime Inicijativnog odbora društva izbrisanih građana Slovenije koji danas žive u BiH, obaveštavamo vas da je sahrana Dragomira Petronjića zakazana u rodnom Prijedoru 9. oktobra u 14 časova", piše u dopisu koji su danas primili ovdašnji mediji. Uz odavanje poslednje počasti Dragomiru, "izbrisani" Slovenije ističu da je on bio stanovnik Celja koga su "slovenački represivni organi, mimo međunarodnih pravnih normi i u suprotnosti sa Ženevskom konvencijom o međunarodnom ratnom pravu, izručili u ruke neprijateljskih snaga, posle čega je njegova kalvarija 15 godina bila nepoznata njegovoj porodici u Celju i u Prijedoru".

Da podsetimo, Dragomir je iz Slovenije nezakonito deportovan u Herceg-Bosnu, gde je mučen, likvidiran hicem u potiljak septembra 1992. i bačen u masovnu grobnicu, da bi porodica tek prošlog petka u Banjaluci na osnovu odeće potvrdila njegov identitet, prethodno utvrđen DNK analizom. "Istražili smo relevantne podatke na osnovu kojih ćemo sudu u Hagu prijaviti glavne krivce: dva N. N. policajca iz Policijske stanice Celje, njihove nadređene iz policije, kao i nekadašnjeg ministra MUP-a Slovenije Igora Bavčara koji nosi glavnu odgovornost za brisanje ljudi iz registra stalnog prebivališta 26. 2. 1992, te državnog sekretara Ministarstva policije Slavka Debelaka koji je sproveo ’izbris’ i sugerisao proterivanje ljudi preko granice u ratom zahvaćena područja", otkriva za "Politiku" Aleksandar Todorović, čovek koji je u Sloveniji organizovao "izbrisane" i upozorio svetsku javnost na problem koji državni vrh "gura pod tepih već 15 godina uprkos odlukama domaćeg ustavnog suda koji traži ispravku nepravdi učinjenih izbrisanima".

Todorović, rodom iz Kostolca, podvlači da "izbrisane" čine svi narodi bivše SFRJ, ali najveći je procenat Srba. I on je izbrisan, ali ne gubi veru da pravda ipak postoji, zato planira širu organizaciju. Septembra su "izbrisani" aktivisti u Novom Gradu (Bosanski Novi) uz pomoć lokalnog radija okupili tamošnje izbrisane, izgnane iz Slovenije. "Nekima Slovenija 1992. nije dozvolila povratak kući, odnosno da uđu natrag u državu pošto su par dana ranije bez problema prešli granicu da bi posetili zavičaj; drugi su bili prisiljeni da odu iz Slovenije jer im je oduzela svaki oblik egzistencije – preko noći smo postali nepoželjni stranci bez ikakvog važećeg dokumenta, a bez prijave boravka sleduje otkaz na poslu, nemoguće je podići novac u banci, nema lečenja, a mnogima je oduzet krov nad glavom tako što im je onemogućen otkup društvenih stanova", nabraja Todorović. Ukratko, samo u varošici Novi Grad javilo se dvadesetak izbrisanih.

"Svaka priča je posebna i sumorna", kaže Todorović. "Osnovan je Inicijativni odbor izbrisanih BiH koji će krajem meseca biti dopunjen posetom komšijskoj "muslimanskoj enklavi" u Bosanskoj Krupi, gde se takođe javilo nekoliko desetina izbrisanih. Svi zajedno će registrovati društvo izbrisanih BiH, a onda preko zvaničnog Sarajeva pritiskati na Ljubljanu da im vrati sva nezakonito oduzeta prava. Samo je u Republici Srpskoj juna 2002. popisano 4205 izbrisanih, jer je baš "taj deo BiH ekonomski gravitirao ka Sloveniji koja ih je oberučke prihvatila u doba rascveta privrede a posle 1991. na osnovu tajnog akta većinu njih, zajedno sa porodicama, isterala natrag, zadržavši njihov imetak, jer ne treba zaboraviti da je jedan od rezultata ovog etničkog čišćenja bilo oduzimanje stanarskog prava, čime je Slovenija zaokružila masovnu pljačku obespravljenih ljudi", upozorava Todorović.

Prionuo je sastavljanju preciznog popisa svih izbrisanih, "a ako pravda izostane, onda neka to ostane kao svedočanstvo epohe ’demokratskog’ preporoda Slovenije devedesetih". Poseban problem je to što, iako "izbrisani" "imaju čist pravni slučaj", oni u Sloveniji teško nalaze pravnog zastupnika. Nije stvar u parama, mada je jasno da advokati u izbrisanima koji tavore na margini društva bez ikakvih primanja već 15 godina ne vide unosnog klijenta; problem je dublji – advokatske kancelarije odbijaju da zastupaju izbrisane u strahu od medijskog linča jer znaju da im to neće doneti nove klijente u atmosferi u kojoj Janšina politika izbrisane žigoše kao "narodne neprijatelje, bivše oficire JNA" (koji uistinu čine dva odsto populacije izbrisanih), odnosno "lukave južnjake koji bi da se očešu o državnu kasu".

Spisak visokih državnih funkcionera koje "izbrisani" nameravaju da tuže nije konačan. "Komandno je odgovoran Lojze Peterle, premijer u vreme brisanja, predsednik Janez Drnovšek, koji ništa nije učinio za nas, i Kučan, koji je bio predsednik u vreme brisanja i nosi moralnu odgovornost za našu tragediju jer su mu mnogi pisali moleći da pomogne, ali nije ni prstom mrdnuo", zaključuje Todorović. Za sprovođenje administrativnog etničkog čišćenja odgovorni su svi ministri unutrašnjih poslova a među njima i Andrej Šter, danas državni sekretar u Rupelovom Ministarstvu spoljnih poslova.

Dragojla Popović, Dragomirova sestra, posle sahrane vraća se u Celje gde namerava da presavije tabak i tuži odgovorne osobe iz državnog vrha Slovenije po spisku koji je identičan Todorovićevom. Svi izbrisani znaju, kaže ona, da je "vreme pred predsedavanje Slovenije Evropskoj uniji – naša šansa".