Подвршка река разарала као цунами

Подвршка – Разрованом, блатњавом улицом са двадесетак кућа у доњем делу Подвршке, села надомак Кладова, једва пролазе и огромни камиони. Олупине аутомобила, разваљена столарија, уништене машине стоје у муљу поред некадашњег пута, док мештани лопатама избацују блато из дворишта.

Поред њих, у шест метара дубоком каналу лагано тече Подвршка река. Тачније, поток. Лети, кажу, понекад и потпуно пресуши. Нико не би ни помислио да је баш та река пре девет дана подивљала и у таласима високим осам-девет метара, насталим из десетине бујичних потока на обронцима Мироч планине, разорила све што јој се нашло на путу. А нашле су се куће, возила, штале, помоћни објекти. И људи. Побеснела река однела је и један живот – у малој кући у средишњем делу улице у бујици се удавила Бранкица Крстић (84). Била је сама у кући тог кобног јутра 15. септембра, уз то немоћна, полупокретна, када је поплавни талас пробио врата и прозоре и уништио све пред собом.

Бујични талас дошао је без упозорења: тог јутра житељи Подвршке приметили су додуше да река расте. Разлога за узбуну, ипак, није било, и раније се дешавало да Подвршка река порасте после киша, која је тих дана непрестано падала.

– Кад сам погледала кроз прозор видела сам да вода прелива бетонски мост који повезује два дела села и тада сам се уплашила. Позвала сам свекрву и пошла по документа када је огроман талас буквално улетео у кућу – каже за „Политику” Бранкица Михајловић, мештанка Подвршке.

Последице поплава: разорени аутомобили и уклањање блата (Фото Раде Крстинић)

Она са мужем, свекрвом и свекром живи у кући која се нашла међу првима на удару огромног таласа. Деца срећом нису била ту. Бранкица је пред воденом стихијом побегла у купатило и кроз мали прозор успела да се извуче напоље у воду која је тутњала около. Успела је да се докопа степеница и попела се на спрат. Свекрва, инвалид, није могла сама да се спасе, па ју је Бранкица, иако угрувана, буквално извукла на таван.

– Све је тутњало, балвани и стење ударали су о кућу ношени водом. Гледала сам како се штала ломи као да је од шибица и нестаје у таласу. Вода је стигла до сијалице на бандери која стоји на мосту. Било је ужасно, никада у животу нисам видела такву стихију – каже Бранкица Михајловић, која већ 32 године живи у овом селу. 

У мајчиној кући где је одрастао, тик уз Подвршку реку, Ивица Павловић у дубоким гуменим чизмама, јединој обући која омогућава кретање по каљузи, извлачи колица са блатом из дворишта. Није се затекао у кући у тренутку несреће, али је у њој био Ивичин деда. Он је успео је да се заклони на тераси на спрату куће до које је бујица стигла. Кућа га је, каже Ивица, заштитила, али зато је поплавни талас однео све што је могао – разорио је помоћни објекат, гаражу, однео аутомобиле... У првим данима чишћења из приземља су избацили десет тракторских приколица муља.

У дворишту поред породица Благојевић износи из приземља уништене ствари. Чисте већ девет дана, али и даље је пред њима огроман посао: сада треба скинути ламперију, обити зидове...

– Прешла сам преко моста тог јутра кад сам пошла у радњу, на посао. Врло брзо ушао је комшија и рекао да вода надолази. Пожурила сам да упозорим свекра и свекрву, као и снају која је спавала на спрату са малом бебом. Кад сам стигла вода је била преко моста и надирала у куће. Ништа нисам могла да учиним, било је страшно – прича Душица Богојевић.

Њен супруг Александар отишао је тог јутра на другу страну, у брда да пусти овце, али га је бујични поток приморао да се врати. А кад је стигао у близину села водена стихија већ је надирала свом снагом из правца његове куће. Александрови родитељи су спасени у последњи час: комшије су их прихватиле из бујичног таласа и пребациле на другу страну ограде. Снаја са бебом била је заробљена на спрату и могла је само да гледа како вода продире у њихов дом.

Вода је тутњала доњим делом села више од сат времена. Попут својеврсног цунамија ломила је аутомобиле, тракторе, разарала све пред собом. Хук помахнитале реке ширио се местом: док су са једне стране мештани спасавали живу главу, на другој житељи Подвршке могли су само да гледају ужас који их је задесио, јер у бујицу висине осам, девет метара нико није могао да уђе.

– Вода је брзо надирала, а поплавни талас био је бар осам метара висок. Као да се сва вода из потока са брда и Мироч планине слила у Подвршку реку. Разарање је трајало око један сат, а онда је све престало. Тек тада видели смо штету коју је нанела. У поплави је страдало више од десет кућа – каже Драган Мариновић, председник савета Месне заједнице Подвршка.

Село са 1.600 становника, од којих је око 600 тренутно на раду у иностранству, и даље је без воде за пиће, мада водоводна мрежа није оштећена. То је из безбедносних разлога, објашњава Мариновић. Мештани су се сами организовали, и колико смо могли да видимо, сви раде на чишћењу. После уклањања блата следи дезинфекција како би се заштитили од заразе, а онда на терен треба да стигну екипе за процену штете. А она је у овом делу Подвршке огромна. 

----------------------------------

Помажу и азиланти

Тридесетак азиланата из центра за азил у Сјеници помагали су прошле седмице житељима Подвршке да санирају последице поплаве. Дошли су одмах после несреће и пуно су помогли, кажу мештани. Азиланти су са њима износили блато и муљ из кућа, уклањали отпад.