Сајам књига посвећен великим годишњицама

Међународни београдски сајам књига, 59. по реду, биће свечано отворен у недељу 26. октобра, и трајаће осам дана, до 2. новембра. Свакога дана биће отворен од 10 до 21 час, појединачне улазнице коштаће 250 динара, групне 150, а породичне 600 динара.

Породични дани су понедељак и уторак 27. и 28. октобар, а школски дан резервисан је за четвртак 30. октобар, како су јуче најавили представници Скупштине града Београда и Одбора сајма књига.

Према речима Зорана Аврамовића, председника овог одбора, под слоганом овогодишње манифестације „Време је за књигу” представиће се више од 450 директних излагача, као и 33 из иностранства, а делегација Народне Републике Кине, земље почасног госта, указаће на њену савременост и традицију.

У хали 1 биће заступљене књиге излагача којима је издаваштво примарна делатност, док ће у хали 2а бити штандови земље почасног госта, као и инострани излагачи, издавачи школске и стручне литературе.

Поред Кине, на овогодишњем сајму књига учествоваће издавачи из Француске, БиХ, Македоније, Ирана, Црне Горе, Јапана, Белорусије, Грчке, Хрватске, Велике Британије, Холандије, Русије, Аустрије, Шпаније, Немачке, Анголе.

Индија је учесник који ће следеће године преузети од Кине улогу почасног госта. Мрежа института културе земаља Европске уније имаће своје место и на овом 59. Међународном београдском сајму књига, на заједничком излагачком простору.

Зоран Аврамовић истакао је да ће посебна пажња бити посвећена најмлађим читаоцима, дружењу деце и песника у Дечјем павиљону, по замисли ауторке програма књижевнице Гордане Малетић.

Уредник програма сајма књига Драган Хамовић објаснио је да ће разговори и трибине овога пута бити у знаку значајних годишњица: два века од изласка првих дела Вука Караџића, „Писменице” и „Народне песмарице”, 150 од година рођења Бранислава Нушића, као и 100 од година од почетка Првог светског рата.

Неки од разговора у оквиру традиционалног „Форума сајма” биће посвећени делу Јована Скерлића, Добрице Ћосића, Светлане Велмар Јанковић, Миодрага Павловића.

Амбасадор Народне Републике Кине у Београду Ли Манчанг рекао је да ће чак две стотине писаца и научника чинити делегацију ове државе, која врло брижљиво припрема свој наступ на овогодишњем сајму књига у Београду.

На укупно хиљаду метара квадратних излагачаког простора, кинеска делегација представиће више од пет хиљада својих најбољих издања, од укупно 60 издавачких кућа. Покровитељ кинеског учешћа, како је истакао амбасадор Ли Манчанг, јесте Кинеска државна управа за медије, издаваштво, радио, филм и телевизију, док је организатор Национална корпорација за извоз и увоз публикација.

– На кинеском штанду моћи ће да се виде књиге намењене иностраним читаоцима, о историји, цивилизацији и савременом кинеском друштву, као и електронске књиге. Биће ту и изложба кинеских дела преведених на српски језик, и српских дела преведених на кинески – додао је амбасадор Ли Манчанг.

Радослав Пушић, директор Института „Конфучије” у Београду, напоменуо је да ће у оквиру сајма књига бити организоване и трибине посвећене кинеској књижевности, поезији, кинеском друштву, литератури за децу и младе у Кини.

Изложбе су по традицији пратећи програм ове велике октобарске манифестације књиге, а овога пута, у хали 2 Београдског сајма, биће уприличене оне посвећене српском писму и језику кроз историју, српској књижевности и Великом рату, обележавању пола века „Дисовог пролећа” у Чачку, и друге.

Простор према новим условима

Одбор сајма књига недавно је проширио услове на основу којих ће издавачи добијати штандове на сајму. Наиме, Одбору је требало доставити нешто опширнију документацију него до сада, и то о години оснивања издавачке куће, броју првих издања, добијеним наградама, преводима у иностранству, као и податке о годишњем промету у претходној години и о броју стално запослених.

Пошто број запослених и укупан промет не морају да се односе и на квалитет издања, Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) пре пар месеци уложило је протест против ових услова, наглашавајући да они иду у прилог само издавачима који продају бестселере и тако остварују веће зараде.

Један од захтева УПИСА био је изједначавање права такозваних великих и мањих издавача. Али, за сада, поменути услови остају исти.