Дуго ћутање Квантових

Ред је дошао и на Квантове. Дуго потискивана, и прећуткивана, прошлост је проговорила: Квантови се као једна од последњих немачких индустријских династија суочавају са оним што је поодавно већ запљуснуло Крупове, Тисенове, Дајмлер-Бенц, Фолксваген, Дојче банку – са својом "нацистичком причом".

Немачка јавна телевизија је недавно, у позном термину, пола сата пре пола ноћи, и готово без икакве најаве, приказала документарни филм о мрачном периоду звучне породичне империје, од доласка нациста на власт до краја Другог светског рата.

Тајновитост која је пратила премијеру овог филма, насталог као плод петогодишњег истраживања једног телевизијског тима, била је мотивисана очигледно страхом да породица милијардера – Квантови располажу, поред осталог, са близу педесет одсто акција у BMW-у – не искористи своју моћ и, макар привремено, спречи његово приказивање.

Кад су телевизијски критичари сутрадан грунули с похвалама филму, тема је експлозивно улетела у јавност. Квантовима није остало ништа друго него да, после грозничавог породичног већања, о чему су посведочили њихови пријатељи, прекину дуго ћутање и покушају да, колико је то могуће, умање штету: саопштили су да ће финансирати једно непристрасно историјско истраживање о делу прошлости који је прећуткиван у хроникама породичног концерна и ставити јавности на увид његове резултате.

У телевизијском филму, чија реприза је најављена (тек) за крај новембра, проговорили су преживели логораши који су, као принудни радници, прошли тортуру у фабрикама Гинтера Кванта, оснивача моћне династије, чиме су скренули пажњу на хиљаде несрећника који су, својом муком, и животом, платили њен успон. О томе се, кад су у питању Квантови, само шушкало.

Војнички распети на многим фронтовима, нацисти су захукталу ратну индустрију "хранили" и одржавали уз помоћ ратних заробљеника и логораша. Бесплатна радна снага је власницима великих фирми доносила енормне профите и вртоглаво увећавала моћ њихових империја. О томе је почело јавно, и озбиљније, да се говори тек деведесетих, када су се и данас најзвучније немачке фирме суочиле са лавином тужби, најпре из Америке, преживелих несрећника који су захтевали обештећење.

Немачке власти су схватиле да би враг могао да однесе шалу, па су извршиле снажан притисак на моћне концерне да се формира фонд из којег би се принудним радницима исплатиле макар симболичне накнаде. Створена је тако, у време владавине Герхарда Шредера, фондација "Сећање, одговорност, будућност" која је располагала са десет милијарди евра: пола своте уплатиле су фирме, а пола је издвојила држава. Из тог фонда обештећено је 484.000 Пољака, 471.000 Украјинаца, 256.000 Руса, 159.000 Јевреја, 129.000 Белоруса и 166.000 "осталих", међу којима се нашао и један број наших људи.

Принудни радници и логораши који су били ангажовани у фирмама Гинтера Кванта (један концентрациони логор налазио се у његовом фабричком кругу у Хановеру) пролазили су кроз посебну тортуру и пакао у његовој фабрици батерија Афа (из ње је касније настала Варта), радећи без заштитне опреме са тешким и отровним металима. Та фабрика је нацистима била драгоцена: производила је специјалне батерије за подморнице и фамозне ракете "фау 2".

Гинтер Квант (1881–1954), иначе, обогатио се у време Првог светског рата правећи – униформе. Куповао је потом разне фабрике. Нови узлет кренуо је с доласком нациста на власт. Постао је њихов велики донатор и, убрзо, члан партије. Реванширали су му се све већим наруџбинама: муниција, пушке, специјалне батерије...

Квантова прва жена Магда Ричел, с којом се развео 1929, удала се две године касније за нацистичког министра пропаганде Јозефа Гебелса. Кумовао им је – фирер.

Гинтеров син Херберт Квант прочуо се кад је 1960. откупио велики пакет акција у BMW-у и тако "спасао" баварски аутомобилски концерн да га не преузме Дајмлер-Бенц. "Спасиоца" тада нико није питао откуд му толики новац.

Његов отац се, иначе, после рата провукао без казне: окупационе власти су га означиле као следбеника нациста, али не и као ратног злочинца. Један од тужилаца на чувеном Нирнбершком процесу, суочен са аргументима које је открио споменути телевизијски документарац, био је, како пише хамбуршки "Шпигл", категоричан: да се у оно време за то знало, Квант би сигурно прошао као његови компањони и ратни злочинци Флик и Круп...
Мирослав Стојановић

--------------------------------------------------------------------------

Качињски одликовао спасиоце Јевреја у Другом светском рату

Варшава – Пољски председник Лех Качињски одликовао је јуче 53 људи, двоје постхумно, који су у време Другог светског рата помагали и спасавали Јевреје у Пољској.

Међу постхумно одликованима је и некадашњи официр Вермахта Вилхелм Хозенфелд, чијом заслугом је у јеврејском гету у Варшави преживео рат јеврејски пијаниста и композитор Владислав Шпилман.

На основу Шпилманове књиге амерички режисер пољског порекла Роман Полански снимио је филм "Пијаниста" који је освојио Златну палму у Кану 2002. године.

Посмртно је за спас Јевреја пред нацистичким погромима и ликвидацијом одликован и предратни јапански конзул у Гродну Сугихара Чиуне. "Храброст људи који су у Пољској спасавали Јевреје била је равна јунаштву најодважнијих војника. У време нацистичке власти у Пољској је за помоћ Јеврејима претила смртна казна и то не само оном који је помагао већ и целој његовој породици", подсетио је Качињски.

Председник Пољске је нагласио да постоји још таквих јунака чија имена данас ни не знамо.

Израелски институт и меморијални комплекс жртава холокауста Јад Вашем одликовао је до сада 21.000 људи из целог света титулом "Праведни међу народима".

То високо израелско признање намењено је људима нејеврејског порекла који су током холокауста помагали јеврејски народ.

Пољаци се надају да би ове године Нобелову награду за мир могла коначно да добија Пољакиња Ирена Сендлер, која је као социјална радница успела да спаси 2.500 деце из јеврејског гета у Варшави.

Чешки ђаци и студенти упутили су Нобеловом комитету писмо са скоро 33.000 потписа и захтевом да се то престижно признање додели Британцу Николасу Винтону који је 1939. године организовао превоз за 669 јеврејске деце из Чехословачке у привремени смештај у британским породицама.

Већина "Винтонове деце" после рата у домовини није нашла никог, јер су њихове породице махом страдале у нацистичким концентрационим логорима.
Танјуг