Резолуција о Јерменима поделила Американце

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. октобра – Власти Америке доживљавају нови раскол у приступу свету, овога пута због – Турске. Законодавци су припремили резолуцију за "признавање турског геноцида над Јерменима" (1915. године) што председник Џорџ Буш и његова администрација осуђују као потез који може да "поквари односе са Анкаром, чланицом НАТО-а и једним од главних савезника у ирачком рату".

Спољна веза се већ усијала. Анкара је запретила да ће, ако се резолуција усвоји, завести специфичне санкције Америци – од блокаде важне војне базе за операције у Ираку до реализације уносних војних послова. Истовремено је најавила да би њена војска могла да прелази у Ирак како би се обрачунавала с Курдима, оптуженим за распиривање сепаратизма и диверзија у Турској, а које Американци сматрају својим савезницима у Ираку…

Буш је лидерима у Анкари обећао, наводно, да ће учинити све да спречи доношење поменуте резолуције. Драма је појачана троструким, енергичним, лобирањем.

Акцију Стејт департмента предводе – како извештава "Вашингтон пост" – државни секретар Кондолиза Рајс и државни подсекретар Николас Бернс, који су позвали законодавце да, за добробит САД, одустану од пројекта. Уједно, осморо бивших шефова дипломатије – од Хенрија Кисинџера до Мадлен Олбрајт – као и три некадашња шефа Пентагона, упутили су писма конгресменима са упозорењем да би резолуција могла да угрози "националне безбедносне интересе".

Турци су, истовремено, овде послали парламентарну делегацију како би подупрли напоре које је већ учинила њихова амбасада овде – исплаћујући месечно укупно 319.000 долара терцету лобистичких фирми за заустављање иницијативе чланова Представничког дома. "Не можете да очекујете ни од једне нације да прихвати такву најтежу оптужбу" (за геноцид) – поручио је и амбасадор Наби Сенсој, подсетивши да је његова земља већ "прекинула војне везе и поједине пословне преговоре с Француском када је парламент у Паризу прошле године изгласао да је негирање геноцида над Јерменима – криминални акт".

Разиграо се и јерменски лоби, чије главно удружење овде има око 10.000 чланова и буџет од 3,6 милиона долара. Ослонце је, сугеришу медији, нашао нарочито међу калифорнијским конгресменима, којима чине значајну изборну базу. У такве су убројани председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси, њен колега из Демократске партије Адам Шиф, републиканац хрватског порекла Џорџ Радановић…

Нацрт резолуције поводом кошмара који се догодио пре више од 90 година – у коме је убијено више од милион Јермена, а који Анкара објашњава као страхоте грађанског рата – треба да се данас, увече по европском времену, разматра на седници Комитета за спољне односе и да се онда упути пленуму Представничког дома, где има "потписану" већинску подршку. У Сенату је тај акт спонзорисала трећина од 100 чланова. Напомиње се да су га подржали и демократски претенденти за председника САД – Хилари Клинтон и Барак Обама.

Конгресне резолуције, као што је и ова наговештена, немају обавезујућу снагу, јер је спољна политика у надлежности Беле куће. Утиче, међутим, на формирање јавног мњења и представља акт одмеравања снага са извршном влашћу. Конгрес и Бела кућа већ су у жестоким споровима о смислу рата у Ираку, а пројектована резолуција би могла, како се упозорава, да савезничку Турску претвори у специфичног опонента на том фронту.

На шта год изашло, ово заоштравање показује слабост често прокламоване америчке тезе у спољној политици да је "сваки случај за себе и да решавање једног проблема неће утицати на друге". Испоставља се, наиме, да и оцена о догађајима из давне прошлости може да поремети садашњост и будућност односа чак и са савезником, да појача сукобе у Ираку и да у њих укључи суседе, па и да распламса препуцавања, стратешка и лобистичка, у Вашингтону…
М. Пантелић

--------------------------------------------------------------------------

Грчка страхује од избегличког таласа

Званична Атина страхује од скоре најезде великог броја илегалних имиграната из Азије, пише дневник "Катимерини". Ратна напетост на северу Ирака и жестоки сукоби у Авганистану и Пакистану допринели су да се број азијских избеглица на грчким границама ових дана удвостручио. Више од 300 илегалних имиграната свакодневно покушава да продре у Грчку, саопштило је Министарство иностраних послова у Атини.

Број "незваних гостију" на грчким копненим и поморским прелазима према Оријенту у блиској будућности може само да расте, с обзиром на најновије гомилање трупа на турско-ирачкој граници и неспремност Анкаре да са Атином заједнички разради стратегију прихвата избеглица без важећих папира, истичу у влади Костаса Караманлиса.

Зауздавање могућег таласа илегалних имиграната било је главна тема

радног ручка четири грчка министра и експерата других државних служби те земље ове седмице у Атини. Министри иностраних послова Дора Бакојани, унутрашњих послова Прокопиос Павлопулос, одбране Евангелос Меимеракис и морнарице Јоргос Вулгаракис договорили су се да убудуће тесно размењују информације о приливу илегалних имиграната.

Грчка полиција, војска и поморска стража убудуће ће организовати заједничке патроле на Егеју, саопштено је. Атинска влада ће такође  затражити од Европске уније да се издашније укључи у акцију заштите, будући да су њене државне границе највећим делом међе ЕУ према "спољном свету". Такође, званична Атина намерава да обнови позив Турској да тешње сарађује са Европском унијом и Грчком ради заустављања нове плиме илегалних имиграната.
Т. В.