Кључни састанци о статусу Космета

Статус Косова и Метохије биће једна од главних тема дводневног московског састанка министара спољних послова и одбране Русије и Сједињених Америчких Држава. Амерички државни секретар Кондолиза Рајс и секретар за одбрану Роберт Гејтс данас стижу у главни град Руске Федерације, где ће их примити Сергеј Лавров и Анатолиј Сердјуков, а на дневном реду су и ирански нуклеарни програм – о којем је у четвртак руски председник Владимир Путин рекао да нема доказа да Техеран прави атомску бомбу, што је супротно америчким тврдњама – и планови Вашингтона да у Пољској и Чешкој постави елементе своје противракетне одбране, што Русија сматра претњом сопственој безбедности.

Путин је најавио да ће 12. децембра Москва престати да поштује Споразум о ограничавању конвенционалних снага, уколико САД у међувремену не одустану од противракетног штита. Како преноси Танјуг из Њујорка, косметска криза, уз распоређивање ракета пресретача, представља "кључну" тачку неслагања САД и Русије, што је међу западним дипломатама створило приличну нервозу, те све оштрије мрштење према представницима Москве.

Вашингтон, уз то, не одобрава неке унутрашњеполитичке потезе Владимира Путина и тврди да он гуши слободу говора и политичког организовања, па је Кондолиза Рајс најавила да ће се због тога састати са представницима невладиних организација у Москви, како би "показала незадовољство".

На другој страни, Савет министара Европске уније ће на свом састанку у понедељак у Луксембургу позвати Београд и Приштину на постизање компромисног и договорног решења за будући статус Косова и Метохије, наведено је у нацрту документа који би шефови дипломатија требало да усвоје."Имајући у виду да ће Контакт група – која ће предати извештај генералном секретару УН до 10. децембра, окончати процес, Савет позива стране да се ангажују током наставка преговора с креативношћу, одважношћу и у духу компромиса и да направе сваки могућ напор ради постизања договорног решења", стоји у нацрту припремног документа.

У међувремену, посредник ЕУ у преговорима о статусу Космета Волфганг Ишингер критиковао је Вашингтон због најава да ће признати и једнострано проглашену независност Косова рекавши да "све изјаве на основу којих се ствара утисак да је резултат преговора већ одређен, нису од помоћи".

Он је у интервјуу за немачки пословни дневник "Ханделсблат" објаснио да постоји "заједнички интерес ЕУ, Срба и косовских Албанаца", јер, како се изразио, Косово "не може да функционише као острво у Пацифику".

"Ако настане државна творевина која економски није способна да преживи, онда ће рачун на крају платити ЕУ", упозорио је Ишингер, додавши да би ЕУ требало да Србији што пре да пошаље сигнал којим би ставила до знања да је спремна да подржи даље приближавање Београда овој групи држава. Немачки дипломата је навео да би то могле да буду даље визне олакшице и оценио да би то био "позитиван сигнал за преговоре о будућности Косова".

Ишингер је упозорио да "Србија никако не сме да буде стављена у ситуацију да се одлучује између приближавања ЕУ и Косова" и рекао да би се "садашње српско руководство одлучило за Косово".

О Космету ће бити речи и током руско-немачког самита у Визбадену, 14. и 15. октобра, најавио је јуче званични представник руског министарства иностраних послова Михаил Камињин, док немачки стручњаци упозоравају да је министарство спољних послова те земље веома забринуто због "непредвидљиве реакције Русије" на евентуално једнострано проглашење независности.

В. Р.

-----------------------------------------------------------

Коштуница против "косметског Дејтона"

Председник Владе Србије Војислав Коштуница искључио је могућност да се решавање питања будућег уређења Косова и Метохије повери међународној конференцији."Питање будућег уређења покрајине Косово и Метохија може се решавати једино у складу са Резолуцијом 1244 и самим тим је искључено да би Србија прихватила да се решавање овог питање може изместити из Савета безбедности и пренети на неку међународну конференцију", изјавио је Коштуница.

Председник Владе је поновио да свако решење које одобри Савет безбедности свакако мора бити у складу са међународним правом и Повељом УН, јер је, додао је премијер, незамисливо да би Савет безбедности могао да донесе одлуку о отимању територије једној међународно признатој држави. "Србија и Русија имају заједничку принципијелну политику која се темељи на пуном поштовању међународног права и то представља најбољи гарант да се у Савету безбедности, када је у питању територијални интегритет Србије, никада неће прекршити Повеља УН", закључио је Коштуница.