Турска: Неприхватљиве оптужбе за геноцид

Специјално за "Политику"
Истанбул, 11. октобра – "Наша влада изражава жаљење и осуђује ту одлуку. Неприхватљиво је да се турска нација оптужује за нешто што се никад није десило у историји."

Тако је влада Тајипа Ердогана рано јутрос реаговала пошто је Одбор америчког Конгреса за спољнополитичка питања усвојио нацрт резолуције у којој се, са закашњењем од 90 година, осуђује геноцид над Јерменима који је наводно извршен на просторима Турске током Првог светског рата. Многи то доживљавају као шамар, који још више бриди јер је стигао оданде одакле се то није очекивало, од традиционалног стратешког савезника с друге стране Атлантика.

Нација је, као ретко када, јутрос јединствена без обзира на политичке боје. Потез који је касно синоћ повучен на Капитол хилу осуђују сви: председник Абдулах Гул, министри, опозиционе партије, листови, грађани.

"Неки политичари у САД су, нажалост, поново жртвовали значајна питања ситним домаћим политичким интересима", упозорио је председник Абдулах Гул у саопштењу које је издато одмах иза поноћи.

"Базу Инџирлик треба одмах затворити за Американце", изјавио Ојур Ојмен, један од лидера водеће опозиционе Републиканске народне партије.

Док владини званичници ипак дипломатски бирају изразе, штампа и јавност су огорчени, свеједно на политичку припадност. Најтиражнији лист у Турској "Хуријет" данас на првој страни, крупним словима, осуђује потез америчких конгресмена: "Закон мржње". "Ватан" је извештај из Вашингтона објавио под увредљивим насловом: "27 глупих Американаца". Број се односи на резултат гласања у Одбору за спољнополитичка питања у Конгресу, пошто је 27 чланова било за, а 21 против усвајања нацрта спорне резолуције.

"Турска ово није заслужила", истичу многи листови, који постављају питање: ко је, заправо, дао право Американцима да поново, са закашњењем од скоро сто година, пишу историју.

Најновији развој ће, у то нема сумње, још више распирити антиамериканизам, који је иначе последњих година веома присутан. Поготово после војне интервенције у Ираку коју од почетка не одобрава огромна већина Турака.

То потврђују демонстрације које су већ синоћ одржане испред америчке амбасаде у Анкари и конзулата у Истанбулу. Учесници су испред дипломатских представништава САД оставили књиге, чији су аутори Американци, у којима се доказује да над Јерменима 1915. године, у време распада Отоманског царства, није извршен смишљени покољ милион и по Јермена.

Званична Анкара већ дуже време без успеха позива Вашингтон да предузме одлучне и конкретне мере против курдских побуњеника који су нашли уточиште у северном Ираку. Премијера Ердогана је издало стрпљење и он је пре два дана дао "зелено светло" армији за упад у Ирак, што ће, уколико се деси, још више оптеретити односе Анкаре и Вашингтона, пошто се Пентагон противи турској војној интервенцији.

Војислав Лалић

-----------------------------------------------------------

Јерменија задовољна

Брисел - Председник Јерменије Роберт Кочарјан поздравио је усвајање резолуције у спољнополитичком комитету Представничког дома америчког Конгреса у којој су турски злочини над Јерменима у Првом светском рату названи геноцидом. "Надамо се да ће тај процес довести до тога да САД у потпуности признају геноцид над Јерменима као чињеницу", рекао је Кочарјан новинарима после разговора у Бриселу с високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијером Соланом.

Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Протестни корак Анкаре

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 11. октобра – Турска влада позвала је данас свог амбасадора у Вашингтону Набија Сенсоја да хитно дође "на консултације". Тим кораком изразила је протест због синоћне подршке овдашњег Спољнополитичког одбора Представничког дома нацрту резолуције којим се "потврђује да је Турска 1915. године извршила геноцид над Јерменима". 

Акцију конгресмена критиковала је и администрација Џорџа Буша, јер је сматра "штетном по савезничке односе са Анкаром, посебно важне за рат у Ираку". Аутори резолуције о геноциду кажу, међутим, да се о њој говори "већ више од две деценије" и да је све досад блокирана са образложењем да "није подесан тренутак за њено доношење".

М. П.