Много бабица на Жежељевом мосту

Нови Сад је спреман да испуни своје финансијске обавезе у изградњи Жежељевог моста. Чекамо решење Владе Србије и препоруку да се прихвати додатни трошак како бисмо потребна средства обезбедили предстојећим ребалансом буџета града, каже за „Политику” Оливера Симовић из „Завода за изградњу града”, која заступа Нови Сад у том пројекту.  

У питању је трећина од 2,9 милиона евра, на име додатних трошкова за изградњу моста. Тај износ би требало да поделе град Нови Сад, АП Војводина и „Железнице Србије”. Град и Покрајина планирају да тај новац обезбеде ребалансом буџета, али се само чека да Влада Србије усвоји решење којим се прихватају додатни трошкови.

Радови на изградњи Жежељевог моста, чији завршетак касни већ годину дана, више пута су прекидани и рокови пробијани, јер од самог почетка изградње трају несугласице између инвеститора „Железница Србије” и извођача радова шпанско-италијанског конзорцијума „Азви”.

Конзорцијум је тражио да се, због допунских радова, договорена цена од 45,3 милиона евра повећа за више од девет милиона евра. После вишемесечних преговора, дошло се до компромиса од 4,6 милиона евра, од чега је 2,9 милиона нови трошак, а преосталих 1,7 милиона резерва, како је предвиђено уговором.

Препуцавања због новца, која су чак претила и раскидањем уговора са шпанско-италијанским конзорцијумом, довела су до тога да градилиште моста месецима буде пусто, а делови постављене конструкције почну да рђају. Летос је ту владала права драма, када су радници два предузећа „Про индустри” из Новог Сада и „ЛС кранови” из Руме штрајковали, јер им нису исплаћене зараде.

Они су подизвођача радова, београдску „Мостоградњу”, оптуживали да им дугује неколико десетина милиона динара. Радови на изградњи моста до данас нису настављени. Међутим, сада је питање дана када ће градилиште поново оживети, након проблема насталих због „пробијања” планираног буџета и, затим, договора о томе на који начин ће бити затворена нова финансијска конструкција.

То је најавила министарка грађевине Зорана Михајловић, која је „врућ кромпир” наследила од свог претходника. Михајловићеву је због кашњења радова на изградњи друмско-железничког моста прозвао социјалиста Душан Бајатовић, „запретивши” чак да ће скочити у „ладан Дунав”, јер је, као Новосађанин, незадовољан због тога што се градњи моста, којег називају „Скадар на Дунаву”, већ годинама не види крај, а због сталног препуцавања по медијима тешко да је икоме јасно ко је ту за шта одговоран.

Међутим, у градској и покрајинској власти речено нам је да за сва питања постоји само једна адреса, а то су „Железнице Србије” које се потписују као инвеститор.

Годину дана кашњења

Пре само три године, изградња Жежељевог моста најављивана је као капитални пројекат који ће експресно бити урађен. Уговор о изградњи моста, 25. јануара 2011. потписали су шеф делегације Европске комисије у Србији Винсент Дежер, председник Покрајинске владе Бојан Пајтић, градоначелник Новог Сада Игор Павличић и генерални директор „Железница Србије” Милован Марковић.

Изградњу новог Жежељевог моста, на темељима старог који је срушен у НАТО бомбардовању, суфинансирају ЕУ, АП Војводина и град Нови Сад, док су „Железнице Србије” преузеле права и обавезе инвеститора изградње моста у име државе Србије.

Вредност читавог посла била је 45,3 милиона евра. Изградњу челичне конструкције финансира ЕУ са 26,2 милиона из бесповратних средстава ИПА фонда. Дотле Покрајина и град са око 19,1 милион евра финансирају демонтажу привременог и монтажу новог моста. Жежељев мост је требало да буде саграђен за 32 месеца, односно у септембру 2013. године.

Готова трећина радова

Изградња друмско-железничког моста у Новом Саду предвиђена је у оквиру реализације железничког „Коридора 10”, који би требало да има исти значај као и путнички „Коридор 10”. До сада је завршено мање од 30 радова.

Када буде завршен, мост ће бити дугачак 474 метра и широк 30 метара. Имаће два железничка колосека, две коловозне траке и пешачко-бициклистичку стазу. У челичну конструкцију, са два лука, биће уграђено 11.000 тона челика, а у пет стубова треба да буде уграђено око 9.000 кубних метара бетона и 3.000 тона челичне арматуре.

Градитељска револуција

Градња старог Жежељевог моста, којег су НАТО пројектили успели да сруше 26. априла 1999. године тек из петог покушаја гранатирања, завршена је 1961. године. Име је добио по свом пројектанту, нашем чувеном архитекти Бранку Жежељу.

Као први мост у Европи и други у свету изграђен од преднапрегнутог бетона представљао је праву градитељску револуцију. Идејно решење новог железничко-друмског моста преко Дунава, који ће бити подигнут на месту на којем је стајао Жежељев мост, израдио је италијански „Италфер”. То је редизајнирана реплика старог моста, који ће уместо бетонских имати челичне стубове.