И беби помажу радио-везом

Кладово – Брдо се руши у Текији, становници беже ка Дунаву, хитно треба да се пошаље брод по њих, водени талас надире у Подвршку, Грабовчани вапе за чамцима који ће их извући из потопљеног места, нестали људи на путу од Брзе Паланке ка Милутиновцу...

Ове вести пристизале су рекордном брзином до кладовског штаба за ванредне ситуације тог кобног дана, 15. септембра, када је катаклизма у виду поплава и покренутих клизишта погодила источну Србију.

Али, нису долазиле телефоном – веза је прекинута и ни до данас са већином разорених села није успостављена. Нису послате ни преко друштвених мрежа, имејлом, СМС-ом... Струје тада није било у већем делу кладовске општине, а сигнал за мобилну мрежу био је „мртав”. Катастрофалне информације и драматични апели за помоћ стизали су до спасилаца јединим начином комуникације који је тог дана функционисао – радио-везом.

Првог дана, кажу радио-аматери из Кладова, било је најгоре – требало се снаћи у општем метежу и пружити руку онима којима је помоћ била најпотребнија.

Екипе хитне помоћи, спасиоци, тимови Црвеног крста – сви су од ових момака који су преко радио-станица прикупљали податке из најугроженијих средина добијали упутства где су унесрећени, који су путеви проходни, куда да не иду јер су бујице однеле мостове...

Баш као и у мајским поплавама, и у овој трагедији радио-аматери су  показали да су прави хероји. Од првих налета водене стихије у источној Србији, без престанка, осам-девет волонтера, заљубљеника у радио-аматеризам, одржавају везу са угроженима у свим поплављеним селима и преносе информације људима у кладовском Црвеном крсту и кризном штабу. Смештени су у собици, у згради тик уз општински штаб за ванредне ситуације.

– Било је страшно, гледате људе како плачу, срушене куће, бујицу која носи ауто као паклицу цигарета... Директно смо слали вести са места трагедије уз помоћ кратких радио-таласа Црвеном крсту и осталим тимовима за спасавање. А информације су пристизале са свих страна. Захваљујући нама спасиоци су правили план како да се пробију до угрожених, куда да им достављају помоћ – прича за „Политику” Миодраг Зарић, радио-аматер из Кладова, један од волонтера који даноноћно дежурају поред микрофона, јер је радио-веза и даље једини начин комуникације са угроженима.

Зарић се већ 15 година бави овим хобијем за који је важно имати радио-станицу, тастер и микрофон као и добар положај антене који гарантује далеку везу. И једину која је могла да доведе спасиоце до угрожених у источној Србији, јер је сва остала технологија – занемела.

Али и радио-аматери из Кладова суочавали су се са невољама – недостајали су им техника, репетитори... У помоћ су притекле колеге из Пирота и Бора са опремом, донели су и поставили репетитор и тако повезали Грабовицу, Реку, Љубичевац, Каменицу, Подвршку... са центром у Кладову. У свим овим селима повереник је добио ручно израђену радио-станицу преко које јавља каква је ситуација на терену, да ли недостају храна, вода, да ли некога треба превести у болницу.

– Свакодневно стижу апели за помоћ: требало је хитно наћи патронажну медицинску сестру да уплашене родитеље у Каменици посаветује шта да раде са бебом старом седам дана која одбија да једе или да се обезбеди превоз за човека кога је ујела змија у Грабовици. Примера је много, јер је много људи угрожено. Траже лекове, намирнице, чизме... – прича Зарић.

До њега седи Милорад Радовановић из Пирота који је са Мишком Бобићем из Бора дошао да помогне колегама. Донели су технику и успоставили везу са угроженима на целој општини.

– Ставили смо на располагање кризном штабу наше репетиторе и ручне радио-станице, умрежили смо села која су остала без свих других видова комуникације и сада имамо везу са свима – објашњава Радовановић, ветеран у борби са поплавама јер је као радио-аматер помагао и у мају, када је водена стихија разорила пола Србије.

Поред радио-станице непрестано дежура неко од волонтера, јер позиви стално стижу из поплављених места – становницима је тамо живот немогућ без помоћи спасилаца и екипа Црвеног крста, јер немају ни оно основно – воду за пиће и храну. 

– Јављају нам шта им је све неопходно. Када је неком потребан превоз чамцем на другу страну реке, јер су мостови срушени, јављамо да се пошаљу чамци. Ми практично координирамо између штаба и повереника у поплављеним селима – каже Бобић.

Ови момци заборављају на умор и настављају да одржавају везу са угроженима. По свему судећи, њихова помоћ у овом крају биће још дуго потребна.

Намирнице се достављају и чамцима

Још четрдесетак становника Текије је у прихватном центру у Кладову, а већина од око 300 евакуисаних нашла је привремени смештај код рођака у овом граду, каже за „Политику” др Снежана Мирчетић, секретар Црвеног крста Кладова.

– Обилазимо све угрожене, направили смо процену шта је најпотребније и непрестано шаљемо становницима села погођеним поплавом храну и воду, као и остале врсте помоћи. Наш тим за несреће десет сати је чамцима пребацивао десет тона помоћи угроженима у Грабовици и другим селима – објашњава Снежана Мирчетић.

Ни за волонтере овог Црвеног крста нема одмора од почетка поплава – њих дванаест свакодневно прима помоћ која се допрема из Београда али и центара ове хуманитарне организације у другим градовима и доставља онима којима је најпотребнија.