Ратни потпредседник добио мировну награду

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 12. октобра – Ал Гор (59) могао би да понесе звање светског шампиона у незваничном али спектакуларном надметању – сакупљача врхунских трофеја. Ове године, а можда и уопште, неприкосновен је у том погледу: пре данас му додељене Нобелове награде за мир (коју дели с Међувладином групом УН за климатске промене), освојио је филмског Оскара за документарац "Непријатна истина" о штетности глобалног загревања као и награду Еми за достигнућа његовог телевизијског студија "Карент".

Он је, просто, од себе створио нову личност и требало би да овенчан тим престижним признањима, цењеним и овде и у свету, уђе у трку за председника Америке и поправи јој имиџ нарушен неуспесима садашње власти – узвикују вођи неколико покрета његових симпатизера. Да ли ће Гор услишити њихове молбе – питање је које сада опседа домаћу и међународну јавност, жељну да суперсила добије лидера који се неће оглушивати о потребе других земаља и који ће је придружити међународним акцијама за опште добро, у какве спада борба за ублажавање климатских ломова насталих, добрим делом, због необузданих људских активности.

Гор је досад у више наврата рекао да нема амбиција да се поново такмичи за место шефа Беле куће, али никад није категорички рекао да тако нешто нипошто не долази у обзир. Трофејни "хет-трик" нагнао је његове обожаваоце да га још више притисну да изговори судбоносно "да" и "слисти" све учеснике у текућем изборном маратону, за које сматрају да "не заслужују да дођу на чело САД".

Подбадају га и подсећањем да је "куцнуо час" да се реваншира за пораз на председничким изборима 2000. године, које још прати фама да су завршени "најспорнијим резултатом у историји". Гор – који је тада још био потпредседник (у мандатима Била Клинтона од 1993. до 2001. године ) – добио је пола милиона гласова више од Џорџа Буша млађег, али је дуел изгубио, по овдашњем систему, јер је добио мање електора савезних држава. Пораз је признао тек после рекордно дугог добројавања гласова – загубљених, нејасно уписаних и накнадно придошлих, у Флориди, где је закључено, уз помоћ одлуке Врховног суда, да је Буш добио 537 гласова више, што му је било довољно да не оде са председничке функције.

Ту "заврзламу" поједини политичари и социолози сматрају чином који је угрозио легитимитет избора за челну позицију у САД и из кога су произишла каснија застрањивања у Бушовој политици. Гор јесте био у власти која је повела бомбардовање бивше СРЈ у пролеће 1999, али му овдашњи хроничари то не помињу, већ истичу да је био један од првих отворених критичара, још у фебруару 2002. године, планова Вашингтона за напад на Ирак, изведен у марту 2003.

Ова чињеница му се сада узима као плус у поређењу с већином председничких претендената који су подржали војни поход на Ирак чији су се поводи испоставили неоправданим. У интервјуу лондонском "Гардијану", претпрошлог маја, он се у критици Бушове администрације чак није либио да је назове "отпадничком бандом десничарских екстремиста".

Иако је Нобелов комитет одбацио слутње да је награда Гору политички мотивисана, овде је она доживљена као нова међународна пацка Бушу, још јача од оне када је исто признање 2002. добио, за уложене мировне напоре, бивши председник Џими Картер. Горово залагање против загађивања атмосфере, Буш је у време изборног ривалства са прилично успеха извргао подсмеху, а онда истрајавао у противљењу међународном споразуму из Кјота, да би тек ових дана признао да треба смањити емисију гасова како би се донекле стабилизовала планетарна клима.

Политичка клима јесте сада у прилог Гору, који је после "скандалозних избора" пре готово седам година променио и себе и тим сарадника посветивши се еколошком ангажману, почетом још 1988. када унутар своје Демократске партије није успео да избори номинацију за председника САД. Његови најватренији и најистрајнији подржаваоци, окупљени под интернетском ознаком drafgore.com, тврде да су досад примили 165.000 потписа и коментара и скупили "стотине хиљада долара" у прилог Горовој кандидатури, од којих су за прекјучерашњи оглас на целој страници "Њујорк тајмса" платили 65.000 долара. Гор је, иначе, најавио да ће свој део Нобелове награде, у износу од милион и по долара, поклонити овдашњој Алијанси за заштиту климе.

Хроничари указују и да је досад више америчких политичара добило Нобелову награду за мир. Први – ондашњи председник Теодор Рузвелт, 1906.  Међу овдашњим добитницима тог признања после Другог светског рата био је, 1964. године,  борац за црначка права Мартин Лутер Кинг.  

Пре него што је постао Клинтонов потпредседник, подсећа се, Ал Гор је био прво члан Представничког дома, па Сената, што је претходно био и његов отац. Рођен је у престоничном Вашингтону. Стекао је диплому Универзитета Харвард. Четири месеца је био у Вијетнамском рату. Неколико година је радио као новинар. Са супругом Типер има четворо деце.