Пронађено беживотно тело затрпаног рудара

Ресавица – Потрага за Жељком Милетићем (36), рударом Рудника „Водна”, који је од прошлог уторка у јами „Стрмостен” био затрпан великом количином угља, јаловине и камена, завршена је после шест дана.

Његово беживотно тело у понедељак, сат иза поноћи, пронашла је трећа смена, она иста са којом је несрећни рудар последњи пут сишао у јаму. Новинарима ни јуче није био дозвољен приступ у двориште, а први се, тек око 13 часова обратио Синиша Танацковић, републички рударски инспектор и шеф Рударске инспекције у Министарству рударства и енергетике, који је прецизирао да је тело настрадалог рудара нађено у један сат, а да су тело рудари ископали тек у 4.15.

– Радило се споро зато што је направљено око осам метара нове челичне подграде да не би дошло до повређивања рудара који су вршили потрагу за настрадалим колегом – рекао је инспектор, који није био вољан да одговара на додатна питања, јер ће све, како је рекао, написати у извештају.

Владан Милошевић, директор Компаније „Ресавица”, који је пред новинаре изашао тек у 15 часова, оценио је да рударство носи са собом одређене ризике.

– Верујте да је, пре свега, мени тешко у овој ситуацији, иако нисам био на терену, али сви сносимо и неку врсту моралне одговорности за овако нешто. Можда би могла да се израчуна количина угља и јаловине која је пала на настрадалог рудара, али је терен веома неприступачан да је то тешко проценити. Неки пролази су изузетно узани. Да су били већи, сигурно не бисмо методом подграђивања дошли до настрадалог рудара – навео је Милошевић.

Бринуо о деци

Жељко је имао супругу Веру, сина Љубишу (10) и кћерке Анђелу (9) и Јану (3), који су живели у Свилајнцу. Он је повремено боравио код њих, јер није имао погодну аутобуску линију до посла, па је становао у породичној кући у Ломници код Деспотовца.

– Деца су му била најбитнија. Све што је радио, радио је због њих. Хтео је да им све обезбеди. Зато се задуживао и дизао кредит за кредитом. Жао ми је што нису живели у Ломници, јер сам и њему и његовом брату Дарку направио по кућу – прича Жељков отац Миодраг и додаје да су му рудари рекли да је све било готово у секунди. На Жељка је пао велики комад угља јер је тог тренутка био баш у откопу.

Фото З.Глигоријевић

Жељкова супруга Вера каже да су се лепо слагали и да се никада нису свађали. Неколико дана пре несреће Жељко је узео боловање да би за време вашара у Свилајнцу могао да буде са њом и децом.

– Најтеже ми је да деци кажем да њиховог оца више нема. Поготову Љубиши који је био веома везан за њега. Сада ћу им ја бити и отац и мајка – плачући прича Вера.

Њена мајка Гордана Васић додала је да је Жељка волела као сина, а не као зета.

– Спасао ми је живот. Водио ме је на операцију карцинома гласних жица и платио 3.500 евра. Много сам га волела. Моја душа осећа да више није међу живима – рекла нам је Гордана још у петак, када је њена кћерка добила кључеве службеног стана Термоелектране „Морава”, који ће привремено користити док им општина не сагради нову кућу, пошто је њихова након мајских поплава неупотребљива за становање.

Вера, која се са децом већ преселила у стан, каже за наш лист да су услови становања много бољи него у досадашњој кући. Према њеним речима, обећано јој је да ће стара кућа бити срушена и да ће на истом месту бити саграђена нова од 100 квадрата.

З. Глигоријевић