Кад сам био премијер, ништа ми нису рекли

ИНТЕРВЈУ: АЛОЈЗ ПЕТЕРЛЕ

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 12. октобра – Алојз Петерле је фаворит деснице на словеначким председничким изборима који ће бити одржани 21. октобра. Иако му истраживања јавног мњења дају предност у поређењу са осталих седам кандидата, Петерлеу је сваки глас важан, па и гласови неколико десетина хиљада Срба који живе у Словенији. Европосланик, чији интервју данас на насловници објављује "Магазин Европског парламента", јесте политичар који је учествовао у осамостаљењу државе у којој Срби ни други екс-ју народи нису призната мањина; био је премијер у време када је у Словенији избрисано између 20.000 и 80.000 људи, већином Срба, а у ексклузивном разговору за "Политику" открива да ли би сада, 15 година касније, исправио нанете неправде.

Рекли сте да ћете, када постанете председник, представљати читаво бирачко тело, не само десни центар.

За председника су сви наши. Не пребројавам леве, десне, Словенце, несловенце, сви су наши.

Међу несловенцима је неколико десетина хиљада људи који су 26. 2. 1992. избрисани у време када сте били премијер. У мандату владе Јанеза Јанше одбачени су законски амандмани којима би се на основу одлуке уставног суда тој популацији исправиле неправде. Шта намеравате да учините да после 15 година неправде буде поправљене?

Прво, знам да је велика већина несловенаца тада искористила прилику да добије држављанство. Не кажем да су они, који то нису учинили, пријатељи или непријатељи Словеније, знам да неки од њих тада нису ни били у Словенији па су се вратили…

Официри ЈНА? То је 456 људи, 2,6 одсто популације избрисаних.

Не занима ме квантитет, гледам индивидуално. Не могу да видим све те људе, али да међу њима јесу такви који су били изразито против словеначког осамостаљења, а после су хтели да уживају у правима држављана. А ако се некоме стварно десила неправда, онда сам за то да то словеначка држава поправи. Признајем да имам проблем с термином "избрисани", јер су ти људи, који нису хтели да уреде свој статус – пренесени у друге евиденције. Нису били више у регистру држављана већ у неком другом регистру…

Нису. Морали би да буду пренесени у најгорем случају у регистар странаца са сталним или привременим боравком, али нису пренесени ни у једну евиденцију, зато су остали без свега, на маргинама друштва, цивилно мртви.

Мени су тада казали да су били некуд пренесени. Главно је питање зашто је то толико дуго трајало – кад сам био председник владе, нико ми ништа није рекао. Онда је прошло много година пре него што је уставни суд то питање разматрао.

Медији су у Словенији још 1994. писали о проблему избрисаних.

Мене чуди да уставни суд то тако дуго није уредио. А сада нема политичке воље или довољне већине да се ствар уреди онако како је рекао уставни суд.

Конкретно – у време кад сте били председник владе, Драгомир Петроњић из Цеља није уредио статус држављанина јер је радио у Аустрији и за то није знао; словеначка полиција га на граници код Шентиља септембра 1992. пушта да уђе у Словенију а онда га саобраћајна следећег дана заустави код Шентјура и одузме документе. Полиција је, у супротности са женевским конвенцијама, изручила Србина у руке Хрватској, која је била у рату. Од тада му се губи сваки траг, све до пре десет дана када је пронађен у масовној гробници код Јајца. Да ли Словенија треба да се извини породици Петроњић?

Свако јутро добијам неке причице, данас сам добио руком написано писмо с молбом једне жене да јој дам 960 евра да плати кирију јер је паре изгубила у казину…

Господине Петерле, цивил је због незаконитог брисања људи изгубио живот, он је жртва, није то коцкарски дуг.

Познато ми је на хиљаде прича. И наши су такође губили живот у рату за Словенију. Могу ја да се уживим у сваку причу, али не могу сваку да вам решим. Могу да вам кажем – имате право! Али тиме ништа не помажем, зар не?

Зар Словенија не би морала тој породици да плати одштету, поред извињења?

У овој држави покушавамо да се придржавамо неких закона онаквих какви су. Могу да саосећам, могу да мислим да се некоме десила неправда али не могу да учиним ништа што је домен нашег правосуђа. Ако почнемо да набрајамо приче, онда ту нема краја.

-----------------------------------------------------------

О народу и крви

Потписали сте 1992. указ којим је официрима ЈНА који су са својим словеначким породицама живели овде и никада нису осуђени у вези ратних злочина ни у Словенији ни било где на простору бивше СФРЈ – да се обустави исплата аконтација пензија свима "које би органи могли да оптуже за агресију", што је правно растегљив и нејасан појам. Због тога су многе породице годинама живеле или су још данас на ивици егзистенције. Хоћете ли се, и у смислу хришћанских вредности које често помињете, заузети за те људе, међу којима су већина Срби?

Нама се десила агресија коју не приписујем Србији, а Срби имају једну пословицу, мислим да гласи "између нас није протекла крв"…

Мислите да између Словеније и Србије није пала крв?