Јовичићев „радикалски” кодекс понашања

Посланик напредњака Александар Јовичић мораће на суду да докаже јавне тврдње да је социјалиста Бранко Ружић „окорели криминалац”, најавио је јуче Ружић. Јовичић, како је изјавио, једва чека суђење да тврдње докаже. Захваљујући „епитетима” којима је частио Ружића, за сада је доказао да му идеје напредњака да, како кажу, упристоје политичку сцену кроз прописивање правила понашања посланика, у шта спада и начин комуницирања, нису блиске срцу, што је прилично лоша порука јавности.

СПС-ов „несташни дечко” Бранко Ружић, својим изјавама уредно нервира напредњаке, али и партијског шефа Ивицу Дачића, који због њих мора да се правда, али и да истрпи напредњачке „шамаре”. Ружић, међутим, никада није употребио ниједну реч која би се могла наћи у неком речнику непристојних речи. И овај пут је у изјави поводом скидања „Утиска недеље” са програма ТВ Б 92 бираним речима изразио свој став. Рекао је како га „обузима утисак да с протоком времена промена свести и менталитета поприма обрисе духа доба, када су ’влажили’ коаксијални каблови”, те да се искрено нада да га утисак вара.

На ове Ружићеве опаске, жестоко је реаговао Александар Јовичић, устврдивши да Србији нема никаквог напретка док су у „влади окорели криминалци Бранко Ружић и Ивица Дачић”. Јовичић је појаснио: „Док се Ружић као позната тајкунска улизица и подгузна мува Драгана Ђурића, Мирослава Мишковића и осталих и његов шеф налазе у власти, Србија неће лако напредовати или ће напредовати као с теговима за ноге.” Он је нагласио да је то његов лични став. Јовичић, наравно, има право да изнесе свој став и не само то, хвале је вредно кад је човек спреман да јасно и гласно каже шта мисли. Али, да ли је то могао да каже другим, пристојнијим речима? Покушали смо јуче то да га питамо, али није одговарао на наше телефонске позиве, а ни на поруке.

Јовичић се, ипак, огласио писаном изјавом достављеном агенцијама, поводом Ружићеве најаве да ће га тужити, у којој је навео: „Не занима ме много какви су планови Ивице Дачића и Бранка Ружића, али поновићу да стојим иза сваке речи коју сам изговорио. Ову прилику користим и да кажем да сам одушевљен претњама Бранка Ружића и поменутим суђењем, јер мислим да ће бити дивно да се покаже грађанима, којим је све тајкунима служио Ружић, на који начин и за које паре.” Огласио се и Ружић, који је за Фонет, рекао :„Наступи Јовичића су лични став младића из цивилизованог вокабулара СНС-а. Не видим ни на који начин да такав иступ може да наруши функционисање владе. Тај иступ је добио два минута славе, колико ће добити и епилог пред судом што се њега лично тиче.”

Ружић, наравно, у свом одговору, није пропустио прилику да отмено, кроз помињање „СНС-овог вокабулара”, отмено укаже на то какав речник користи посланик странке која обећава да ће до краја године бити донет кодекс понаша посланика, који ће помоћи да се наша „политичка сцена упристоји”.

Кад промовишу кодекс, функционери СНС-а, стално објашњавају како више „неће бити гађања ципелама у парламенту, поливања водом, клетви, ни непристојних речи, та времена су прошла”. Опозиција у парламенту, али и јавне личности, умеју напредњацима на овакве приче, да узврате, да је то понашање било својствено баш њима, док „нису скинули мајице и беџ са ликом хашког оптуженика и бившег партијског шефа Војислава Шешеља”.

Критичари напредњака умеју да кажу није довољно само се „пресвући у европско одело”, „потребно је усвојити европске вредности.” Нико од напредњака јуче није би вољан да каже шта мисли о речнику свог страначког колеге и младе наде СНС-а. Јовичићев речник иде у прилог ставова критичара СНС-а. Кад млади напредњак јавно изговори „подгузна мува” и „тајкунска улизица”, то много више подсећа на наслове књига Војислава Шешеља, попут оне пристојније која почиње са „Мафијашка пудлица...”, а никако на припадника странке, чији лидер пажљиво бира речи.

Лидер напредњака Александар Вучић није желео да коментарише изјаву свог младог страначког колеге, јер се, како је рекао, не бави страначким стварима. Вучић стварно има толико посла, па је лако разумети да нема времена да се бави странком. Без обзира на све проблеме које мора да решава, а претешки су, мора да скрене пажњу сграначким колегама да воде рачуна о начину на који износе своје ставове. Они који оваквим речником комуницирају, а при том важе за страначку узданицу, њега минирају. Може он да се убије од рада и милион пута да понови да никада ниједну ружну реч неће рећи за политичке противнике, све то ће за трен ока срушити један овакав иступ овог и неких других Јовичића.