Ниједна „Гласникова” књига није уништена

У последњих неколико дана у листу „Данас”, „Политици” и „Блицу” изашло је дванаест текстова у којима се напада „Службени гласник” и Радош Љушић, в. д. директора. На конференцији за медије, у Клубу-књижри-галерији „Гласник”, Љушић је рекао: „Присиљен сам да се сам борим против многих, бранећи Закон о ауторским правима, ауторе и ’Службени гласник’. Ово је невиђена хајка!”

Оптужују га, додао је, што се држи закона. Ни у једном тексту није оптужен да је нешто украо, да је проневерио, да је прибавио било какву корист за себе, или нанео штету другима, да је упропастио фирму.

На неосноване и увредљиве нападе листа „Данас” није хтео да одговара, али када су се, прошле суботе, у „Политици”, појавила два текста против „Службеног гласника” и њега, одлучио је да одржи конференцију за медије.

Наглашава да су нетачни сви подаци изнети у листу „Данас”, као и они који су преузети из њега у листовима „Политика” и „Блиц”.

Објаснио је, потом, свој „спор” с листом „Данас”.

Има више од годину дана откако је обавестио јавност да је фирма „Данграф”, власник листа „Данас”, објавила књигу Радивоја Радића „Тријумф хришћанства” (2013). Аутор није ни знао да је књига објављена док га Љушић није обавестио. Са аутором није склопљен никакав уговор, нити му је плаћен хонорар, па их је Радић тужио суду и тражио надокнаду од два милиона динара. Суд је пресудио у корист аутора, чека се потврда Апелационог суда. Ова књига, у издању „Данграфа”, штампана је парама „Завода за уџбенике”, који је уплатио 1.978.625 динара и „Службеног гласника”, који је уложио 1.645.225 динара. „Данграф” је дао само 75.000 динара! А књига је распоређена на следећи начин: „Данграфу” – 38.000 примерака, „Заводу за уџбенике” и „Гласнику” по 1.000 примерака! Уговоре са „Данграфом” потписали су Слободан Гавриловић и Милољуб Албијанић.

– Мржња листа „Данас” и хајка на мене потичу отуда што сам обелоданио ову „пословну” махинацију „Данграфа” са Гавриловићем и Албијанићем. Сви спорни уговори, због којих сам нападан, као и „Службени гласник”, потписани су између 2007. и 2012. године, и сви су штетни по „Службени гласник”. Већини тих уговора истекао је рок 2010, 2011. и 2012. године. У то време директор „Гласника” био је Слободан Гавриловић, те је требало да бес и мржњу упуте директору с којим су склопили такве уговоре – истиче Љушић.

Поштујући Закон о ауторским правима, морали су да интервенишу и исправљају Гавриловићеве штетне уговоре. До данас је анекс уговора потписало 720 аутора, 52 анекса су се вратила, јер су аутори променили адресе, 23 аутора су преминула, а раскинуто је десет уговора. Анекс уговора су потписали: Добрица Ћосић (сагласност дао мејлом, касније је уговоре потписала Ана Ћосић), Милован Данојлић, Игор Мандић (Загреб), Јосип Ужаревић (Загреб), Бисерка Рајчић, Дарко Танасковић, Милован Витезовић, Радован Вучковић, Коста Чавошки, Гојко Ђого, Давид Албахари, Борислав Пекић (носилац права Љиљана Пекић дала је сагласност мејлом да се књиге продају док се не исцрпи тираж).

Уговоре нису потписали: Светислав Басара, Мирјана Д. Стефановић, Мирјана Миочиновић, Славиша Орловић, Бојан Јовановић, Горан Бабић, Новица Милић (анекс му је послат 21. августа 2013, а тек сада се огласио). Тихомир Брајовић, потписао је два уговора: 2012, са Гавриловићем, и 2013. са Љушићем. Уговор који је Брајовић потписао с Љушићем, садржи исте одредбе као и анекс који су понудили свим ауторима.

Анекс уговора није ништа друго него преузети члан 81 Закона о ауторским правима. Пракса Гавриловићева била је да се ауторски уговори закључују на две или на три године. Ауторски уговори престајали би да важе после истека рока, чиме је престајало и право „Гласника” да продаје књиге. Пошто Гавриловић није повлачио књиге из продаје, што је био дужан, долазило је до повреде права аутора. Неки су тужили „Службени гласник”, и он је морао да им надокнађује штету.

Да би спречили повреду ауторског права, ново руководство „Службеног гласника” понудило је ауторима анексе уговора по којим ауторски уговори, уместо две или три године, трају до исцрпљења тиража књиге, дакле, на неограничено време. Преузета је одредба члана 81 Закона о ауторском и сродним правима, у којем пише: „Ако издавач намерава да непродате примерке дела прода као стару хартију, дужан је да претходно понуди аутору, односно његовом наследнику, ако је доступан, да те примерке откупи по цени за стару хартију.” Цитирана одредба закона стављена је у понуђене анексе уговора да би аутори знали каква су њихова права, ако књига не може да се прода.

– Ако нешто у овом закону није у реду, критичари „Гласника” и моји, требало би да се обрате Скупштини Србије, да траже измену закона. Док је овако, ми смо дужни да примењујемо закон – наглашава Љушић.

Ниједна књига у „Службеном гласнику”, изричит је Радош Љушић, није уништена: исечена или спаљена. Све повучене књиге су у магацину и ту ће остати док аутори не потпишу анекс уговора по Закону о ауторском праву. У магацину „Службеног гласника” налазе се књиге у вредности од 590.000.000 динара! Због овако великих залиха, предложили су још у марту прошле године, Министарству културе, а пре неколико дана и Влади Србије, да део тих књига поклоне у хуманитарне сврхе: поплављеним подручјима и сиромашним библиотекама. Очекују да влада усвоји њихов предлог и књиге које годинама леже у магацину „Гласника” оду у руке читалаца.

„Гласник”, рекао је на крају Радош Љушић, неће одговарати на бесмислене и хајкашке нападе у листовима „Данас”, „Блиц” и „Политика”. Ако буду морали – обратиће се одговарајућим институцијама.

З. Радисављевић