Расту изазови Вашингтону

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. октобра – Америчка спољна политика није успела да ове недеље ублажи стратешке изазове који јој у последње време опет расту. Иако се однедавно поправљају дуго поремећене везе с Берлином и Паризом, заоштравају јој се односи – са Москвом и Анкаром, у којима Вашингтон види "битне партнере у глобалном рату против тероризма".

Неслагања с Русијом и Турском достигла су, можда, ризичан ниво. Могу да уздрмају постојећи поредак на европским и блискоисточним просторима, произлази из овдашњих анализа посета шефова Стејт департмента и Пентагона, Кондолизе Рајс и Роберта Гејтса, Москви, као и њихових сарадника Анкари.

Владимир Путин је поновио, наглашава се, да се не слаже с планом администрације Џорџа Буша да постави антиракетни систем у средњој Европи, који према овдашњим уверавањима треба да "пресреће" евентуалне пројектиле из Ирана, и упозорио да ће Русија предузети одговарајуће безбедносне противмере. Овдашњи извештачи истичу, при том, да је руски председник "оставио госте да га чекају пола сата да би потом састанак био одржан на његовој даћи уместо у Кремљу".

Главни резултат је изгледа била "сагласност о несагласности", тако да је следећи састанак о "ракетном питању" заказан да се одржи у САД "кроз шест месеци".

Није, рекло би се, било напретка ни око приступа Ирану. Американци су за хитро завођење оштријих санкција због тамошњег "сумњивог нуклеарног програма" док су Руси за поступнији прилаз. "Једнострани кораци подривају и ометају наше колективне напоре" – упозорио је шеф дипломатије Сергеј Лавров, речима које подсећају на разлике око "косовског питања", које се овде није поменуло као тема московских разговора.

Уједно чланови екипе Рајсове и Гејтса – помоћник државног секретара Данијел Фрид и подсекретар за одбрану Ерик Идлман – отишли су у Анкару да ублаже незадовољство које је тамо изазвало пуштање у промет конгресне резолуције којом се потврђује да је Турска 1915. извршила геноцид над Јерменима. Неизвесно је колико им је то пошло за руком а оданде су поновљена упозорења да би поменута резолуција могла да уздрма односе између Анкаре и Вашингтона, па и да доведе до акције турске војске против Курда у Ираку.

И Турску и Курде, САД сматрају важним партнерима за "стабилизацију прилика" у Ираку. Сада им се, међутим, те две стране испостављају као додатни проблем. Надовезују се, кажу, на остала "уплитања" – пошто се одавде и Иран и Сирија оптужују за "мешање у унутрашње ствари Ирака".

На том највећем бојишту данашњице, ситуација је и даље лоша по Американце – сугерисао је бивши командант тамошњих операција САД, генерал Рикардо Санчес. По њему се тамо "наставља кошмар, без назирања краја" за шта је окривио и "некомпетентност" Бушове администрације.

У таквим околностима, и одлазак Рајсове на Блиски исток прате "смањена очекивања". Америка би желела да Израелце и Палестинце приволи на споразумевање, али и сама тешко уравнотежава свој приступ двема странама, које се све више диференцирају и унутар сопствених редова.