Боја руског гаса

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Уочи састанка немачког канцелара Ангеле Меркел и руског председника Владимира Путина – у оквиру "Петербуршког дијалога", немачко-руских консултација на нивоу влада, у Визбадену – коментатори, политичари, и шпекуланти, тражили су "одговор више" на питања која би могла да утичу на сплет економских и политичких односа две земље.

Хоће ли Меркелова попустити пред Путином и дозволити енергетском гиганту "Гаспром" да уложи капитал у куповину акција локалних снабдевача гасом крајњих потрошача широм Немачке? Да ли би Меркелино евентуално "да" увећало енергетску зависност Немачке од Русије, ослабило маневарску способност Берлина у домену интернационалне политике?

Треће питање подстакло је спекулације о политичкој трговини – шта би, заузврат, Русија могла да понуди Берлину за доделу концесије, односно и Бриселу?

Страх од уцена

Посебну пажњу привукла је најава немачког канцелара да ће у разговорима са руским председником Путином инсистирати на неопходности координације ставова на спољнополитичком плану: "У разговору са председником Путином Немачка може себи да дозволи да инсистира и на размени супротстављених мишљења."

Уз постојећа размимоилажења Берлина и Москве око питања ширења домета америчког ракетног штита ка истоку, што ће рећи према Москви, око будућег статуса Косова, око питања сврсисходности завођења санкција Ирану, све до експлоатације енергетских резерви из Каспијског басена, на листи приоритетних тема које подстичу тензије између две престонице свакако је и инвестициона експанзија руског "Гаспрома" у земљама западне Европе.

У складу са амбициозним планом шефа управног одбора овог енергетског гиганта, утицајног руског вицепремијера Дмитрија Медведева – који се помиње као један од потенцијалних наследника Владимира Путина у председничкој фотељи – "Гаспром" би требало да оствари удео од најмање 20 одсто у снабдевању крајњих потрошача у земљама ЕУ.

Амбиције "Гаспромових" стратега, међутим, нису наишле на благонаклоност Брисела. Европска комисија је на инсистирање председника Мануела Бароза пре непуних месец осмислила регулатив који би требало да изједначи инвеститоре ЕУ и трећих земаља у домену енергетике. У акту, на нивоу препоруке, прецизира се да произвођачи енергије не могу истовремено бити власници или сувласници локалних дистрибуционих мрежа, уколико им тај статус омогућава да контролишу испоруке ка крајњим потрошачима. Руски испоручилац гаса, наравно, није поменут. Интерно се, ипак, овај регулатив назива – "Гаспромовом" клаузулом.

У контактима са представницима штампе, и у јавним наступима, представници Европске комисије указали су на преплитање политике и економије у "неким земљама ван граница ЕУ". Потом су се, незванично или полузванично, окретали примерима уплитања, како је речено, страних фактора у изборне процесе неких суверених земаља на истоку. Као по правилу, одабраним новинарима и коментаторима је потом препуштано да именују пример Украјине. Цитирана је изјава руског амбасадора у Кијеву Виктора Черномирдина, да би будућа цена руског гаса могла да зависи од састава нове владе.

Цена компромиса

Далеко већи утисак на европску јавност оставио је други, индиректни цитат, приписан Москви: "Уколико Европа не омогући слободан пласман нашег капитала, размотрићемо могућности испоруке гаса у земље Азије, које не питају ни за цену, ни за услове."

Баук инсинуиране могућности руске уцене, као да није имао значајнији утицај на привредне факторе. Тако су две земље, Италија и Француска, под притиском лобиста тамошњих индустријалаца и привредника већ омогућиле Москви да директно улаже капитал у мреже локалне дистрибуције. На реду су Немачка и Велика Британија, где су, до сада, како се истиче – стидљиво – спречаване одговарајуће, значајније руске инвестиције...

Колики је ниво спремности Ангеле Меркел да удовољи апетитима "Гаспрома" – конкретно, реч је о новој понуди удруживања са највећим немачким дистрибутером енергије РВЕ – шта су њени услови, остаје да се види у догледно време. Коментатори, међутим, истичу да концерн који располаже шестином светских резерви природног гаса, чија се вредност процењује на 262 милијарде долара, не може тек тако да буде одбијен. Тим пре, што је власник педесет одсто плус једне акције – Русија.
Милош Казимировић

--------------------------------------------------------------------------

Горбачов хвали Путина

Берлин – Бивши први човек Совјетског Савеза Михаил Горбачов јуче је на "Петербуршком дијалогу" у Визбадену похвалио политику Владимира Путина, оценивши да су бриге Запада око слободе штампе у Русији и споразума о наоружању неосноване.

Горбачов, који је копредседник Управне комисије "Петербуршког дијалога", енергично је одбио западне критике на рачун Путина, нагласивши да је садашњи руски председник наставио реформе које је он започео.

Путин је, према Горбачову, на основу ситуације у Русији извукао исправне закључке. Када је дошао на председничко место, "Путин је наследио хаос", рекао је Горбачов и додао да су образовни и здравствени систем, као и војска тада били у распаду.

Русија је, у међувремену, побољшала своје позиције, подсетио је Горбачов и одбацио западне критике на слободу штампе у Русији. "Ја сам истог мишљења, као и Путин, да мора постојати слобода штампе. Нема, међутим, слободе, без одговорности", рекао је Горбачов.

Русија, према оценама бившег руског председника, постаје јача и самоуверенија, "али не жели да постане противтежа НАТО-а". "Ми немамо намеру да водимо рат", рекао је Горбачов у Визбадену.
Танјуг