Демонстранти траже оставку управе Хонконга

Државни празник којим се обележава 65 година од проглашења Народне Републике Кине и поред низа раскошних светковина јуче је широм земље, због ситуације у Хонгконгу, протекао у стању напетости.

Коначна одлука о даљем току мирних демонстрација које трају од петка требало је да буде донесена јуче, али су демонстранти властима дали рок до данас да одговоре на њихове захтеве или ће окупирати владине зграде.

Први на листи захтева јесте оставка извршне управе Хонгконга, нарочито њеног првог човека Леунг Чуенјинга. Демонстранти одбијају сваки дијалог са локалним властима и желе да разговарају са званичницима централне кинеске владе.

Највећа снага покрета је, оцењује „Њујорк тајмс”, у његовој аморфности, то јест недостатку организационе структуре и правих лидера. 

„Децентрализација даје снагу покрету јер га не можете уништити тако што ћете похапсити његове вође. Слабости су што би могло да дође до забуне и унутрашњих подела како се ситуација буде даље развијала. До сада је све прошло у најбољем реду, али такав тренд би могао да се промени”, оцењује Маја Ванг из Хјуман рајтс воча, која прати демонстрације у Хонгконгу.

И поред недефинисане класичне хијерархије покрета, тројица активиста су некако избила у први план. Професор права на Универзитету у Хонгконгу Бени Таи, хришћански свештеник и ветеран у борби за људска права Чу Јиминг и седамнаестогодишњи Џошуа Вонг наводе се као мозгови „кишобран револуције”. Пажњу светске јавности, међутим, највише интригира најмлађи међу њима – тинејџер који већ има завидан активистички стаж.

Џошуа Вонг је премлад да би легално могао да купи алкохол или вози аутомобил, а већ је постао заштитно лице продемократских протеста у Хонгконгу и инспирација суграђанима трипут старијим од њега, пише лондонски „Гардијан”.

Оснивач је студентског покрета „Сколаризам”, који је дао првобитни импулс демонстрацијама. Његово искуство на пољу активизма почело је 2012, када је са свега 15 година био на челу ђачке побуне против идеје о увођењу „националног образовања” у хонгконшке школе, што је сматрао покушајем „испирања мозга” од стране Пекинга.

Кампања под руководством „Сколаризма” је на улице извела 100.000 незадовољних грађана, идеја Пекинга је одложена, а Вонг је постао звезда.

Демонстрације у којима ових дана учествује су кудикамо озбиљније од протеста о реформи школства, па је на почетку немира против локалних власти ухапшен и у притвору задржан 40 сати. Затварање тинејџера само је додатно разбеснело грађане и мотивисало их да се у већем броју придруже протестима.

Откако је изашао из притвора по налогу судије, који је пресудио да је без разлога тако дуго задржан, Вонг је одбио све позиве медија да коментарише тај инцидент.

У међувремену су кинески државни медији покрет „Сколаризам” назвали екстремистичким и оценили да су „амерички фактори” помогли изградњу Вонговог имиџа као „политичког суперстара”. Џошуа Вонг је одбацио све овакве оптужбе.

Медији преносе да су његови родитељи Грејс и Роџер, типични представници средње класе чији животни стил уопште не подсећа на професионалне активисте. Сина подржавају у ономе што ради, али им не прија претерана пажња јавности коју изазива.

Демонстранти у Хонгконгу протестују због недавне одлуке Пекинга да ограничи изборне реформе за прве изборе локалне извршне управе. Кинеске власти раније су обећале да ће у Хонгконгу 2017. бити организовани избори, али су касније саопштиле да ће претходно бити неопходно да кинески

Одбор за именовање одобри листу кандидата. Полиција је раније саопштила да је од петка ухапшено око 80 људи, од којих је троје пуштено на слободу.