Demonstranti traže ostavku uprave Honkonga

Državni praznik kojim se obeležava 65 godina od proglašenja Narodne Republike Kine i pored niza raskošnih svetkovina juče je širom zemlje, zbog situacije u Hongkongu, protekao u stanju napetosti.

Konačna odluka o daljem toku mirnih demonstracija koje traju od petka trebalo je da bude donesena juče, ali su demonstranti vlastima dali rok do danas da odgovore na njihove zahteve ili će okupirati vladine zgrade.

Prvi na listi zahteva jeste ostavka izvršne uprave Hongkonga, naročito njenog prvog čoveka Leung Čuenjinga. Demonstranti odbijaju svaki dijalog sa lokalnim vlastima i žele da razgovaraju sa zvaničnicima centralne kineske vlade.

Najveća snaga pokreta je, ocenjuje „Njujork tajms”, u njegovoj amorfnosti, to jest nedostatku organizacione strukture i pravih lidera. 

„Decentralizacija daje snagu pokretu jer ga ne možete uništiti tako što ćete pohapsiti njegove vođe. Slabosti su što bi moglo da dođe do zabune i unutrašnjih podela kako se situacija bude dalje razvijala. Do sada je sve prošlo u najboljem redu, ali takav trend bi mogao da se promeni”, ocenjuje Maja Vang iz Hjuman rajts voča, koja prati demonstracije u Hongkongu.

I pored nedefinisane klasične hijerarhije pokreta, trojica aktivista su nekako izbila u prvi plan. Profesor prava na Univerzitetu u Hongkongu Beni Tai, hrišćanski sveštenik i veteran u borbi za ljudska prava Ču Jiming i sedamnaestogodišnji Džošua Vong navode se kao mozgovi „kišobran revolucije”. Pažnju svetske javnosti, međutim, najviše intrigira najmlađi među njima – tinejdžer koji već ima zavidan aktivistički staž.

Džošua Vong je premlad da bi legalno mogao da kupi alkohol ili vozi automobil, a već je postao zaštitno lice prodemokratskih protesta u Hongkongu i inspiracija sugrađanima triput starijim od njega, piše londonski „Gardijan”.

Osnivač je studentskog pokreta „Skolarizam”, koji je dao prvobitni impuls demonstracijama. Njegovo iskustvo na polju aktivizma počelo je 2012, kada je sa svega 15 godina bio na čelu đačke pobune protiv ideje o uvođenju „nacionalnog obrazovanja” u hongkonške škole, što je smatrao pokušajem „ispiranja mozga” od strane Pekinga.

Kampanja pod rukovodstvom „Skolarizma” je na ulice izvela 100.000 nezadovoljnih građana, ideja Pekinga je odložena, a Vong je postao zvezda.

Demonstracije u kojima ovih dana učestvuje su kudikamo ozbiljnije od protesta o reformi školstva, pa je na početku nemira protiv lokalnih vlasti uhapšen i u pritvoru zadržan 40 sati. Zatvaranje tinejdžera samo je dodatno razbesnelo građane i motivisalo ih da se u većem broju pridruže protestima.

Otkako je izašao iz pritvora po nalogu sudije, koji je presudio da je bez razloga tako dugo zadržan, Vong je odbio sve pozive medija da komentariše taj incident.

U međuvremenu su kineski državni mediji pokret „Skolarizam” nazvali ekstremističkim i ocenili da su „američki faktori” pomogli izgradnju Vongovog imidža kao „političkog superstara”. Džošua Vong je odbacio sve ovakve optužbe.

Mediji prenose da su njegovi roditelji Grejs i Rodžer, tipični predstavnici srednje klase čiji životni stil uopšte ne podseća na profesionalne aktiviste. Sina podržavaju u onome što radi, ali im ne prija preterana pažnja javnosti koju izaziva.

Demonstranti u Hongkongu protestuju zbog nedavne odluke Pekinga da ograniči izborne reforme za prve izbore lokalne izvršne uprave. Kineske vlasti ranije su obećale da će u Hongkongu 2017. biti organizovani izbori, ali su kasnije saopštile da će prethodno biti neophodno da kineski

Odbor za imenovanje odobri listu kandidata. Policija je ranije saopštila da je od petka uhapšeno oko 80 ljudi, od kojih je troje pušteno na slobodu.