Шефица тајних агената принуђена да се повуче

Америчка тајна служба више није у стању да сакрије своје нити да открије туђе тајне, па је директорка Џулија Пирсен под притиском са свих страна поднела оставку. Прва жена на челу елитних снага од почетка недеље трпи најоштрије критике медија и политичара и коначно је у среду увече саопштила да се повлачи пошто је било јасно да то од ње очекује шеф Беле куће Барак Обама.

Одлази после низа афера својих запослених који су дозволили да се мушкарац са ножем средином септембра увече у Белу кућу, као и свог личног пропуста да председника обавести да се грешком њених агената прошлог месеца у Атланти возио у лифту са наоружаним осуђиваним насилником. Подршку у западном крилу изгубила је, како сазнаје „Њујорк тајмс”, чим је Обама схватио да је од њега, штитећи запослене или саму себе, затајила инцидент из Атланте.

Владина агенција задужена да чува животе председника, његове породице, америчких функционера и високих страних званичника у посети Америци дошла је у епицентар медијске пажње када се сазнало да је ветеран ирачког рата Омар Гонзалес успео да уђе у унутрашњост резиденције у Авенији Пенсилванија. Испоставило се да су агенти првобитно погрешно обавестили јавност да Гонзалес није имао оружје и да је стигао само до улазних врата.

Прва шефица у историји Тајне службе наслушала се оцена да је неспособна када је у уторак о овом догађају сведочила на Капитол хилу иако у том тренутку конгресмени нису знали за још већи скандал из лифта. Само неколико сати после њеног одласка из Конгреса, „Вашингтон пост” је објавио да је Обама стајао тик уз криминалца који је у том тренутку имао пиштољ.

„Конгрес је изгубио поверење у моју способност да водим агенцију. Медији су јасно ставили до знања да то очекују од мене”, саопштила је Пирсенова додајући да јој је одлазак веома болан, што наговештава да се није својевољно повукла већ да је то од ње тражио најважнији клијент Тајне службе – председник Обама. Обама је саопштио да им је „потребно ново вођство”.

Оставку су данима тражили утицајни политичари укључујући председавајућег Представничког дома, републиканца Џона Бејнера и лидерку демократа у Представничком дому Ненси Пелоси. Поједини конзервативни аналитичари нису оделили сексистичким коментарима попут оног да не треба ризиковати живот председника због политичке коректности, односно постављање жене на чело службе (мада је Пирсенова већ 30 година тамо запослена на одговорним позицијама).

Иако се после лоше обављеног посла неког директора не пропитује да ли је он на то место дошао само зато што је мушкарац, сада се наговештава да је Пирсенова постављена на ту функцију само зато што је жена. Управо то се запитала Мика Бжежински, новинарка телевизије Ем-Ес-Ен-Би-Си и кћерка Збигњева Бжежинског, сугеришући да директорка није имала ниједан други квалитет осим што је била жена.

Иронија је да је тамо постављена пре годину и по дана да би се изборила са дотадашњим скандалима: агенти су 2009. на свечану вечеру код прве породице пустили непозвани брачни пар, а 2012. године су се за Обамину посету Колумбији припремали у друштву проститутки. Како сазнаје најутицајнији престонички дневник, директорки није било лако јер су њене идеје углавном дочекиване на нож. Поједини агенти су исмевали то што је као средњошколка радила у Дизниленду док је један од њих казао да она води службу као луна-парк: „Она не зна ништа о планирању безбедности у свету после 11. септембра.”

Бивши агент ове службе Џозеф Кленси привремено преузима директорску функцију, 6.700 запослених и овогодишњи буџет од 1,53 милијарде. Инсајдери тврде да то није довољан број ни агената ни милијарди долара потребних за рад агенције од које сви очекују да беспрекорно ради свој посао. Наводно су агенти деморалисани и због тога им се дешавају крупне грешке.

Ипак, има оних који упозоравају да иако су пропусти у Обамином обезбеђењу били велики, не треба инсистирати на увођењу драконских мера које би агентима дале зелено светло да ваде пиштоље чим неко промоли нос кроз ограду председничке резиденције – недавно се између две шипке провукло и једно дете.

Зграда је у центру града и затварање околних улица изазвало би саобраћајни колапс. Тамо свакодневно долазе грађани (који посећују делове зграде), новинари и стране делегације док туристи бесомучно шкљоцају испред капије. Већина Американаца задовољна је што је Бела кућа поприлично отворена и што као таква симболизује карактер њихове нације и зато не желе да се она претвори у тврђаву под опсадом и са електрификованом оградом.