Šefica tajnih agenata prinuđena da se povuče

Američka tajna služba više nije u stanju da sakrije svoje niti da otkrije tuđe tajne, pa je direktorka Džulija Pirsen pod pritiskom sa svih strana podnela ostavku. Prva žena na čelu elitnih snaga od početka nedelje trpi najoštrije kritike medija i političara i konačno je u sredu uveče saopštila da se povlači pošto je bilo jasno da to od nje očekuje šef Bele kuće Barak Obama.

Odlazi posle niza afera svojih zaposlenih koji su dozvolili da se muškarac sa nožem sredinom septembra uveče u Belu kuću, kao i svog ličnog propusta da predsednika obavesti da se greškom njenih agenata prošlog meseca u Atlanti vozio u liftu sa naoružanim osuđivanim nasilnikom. Podršku u zapadnom krilu izgubila je, kako saznaje „Njujork tajms”, čim je Obama shvatio da je od njega, štiteći zaposlene ili samu sebe, zatajila incident iz Atlante.

Vladina agencija zadužena da čuva živote predsednika, njegove porodice, američkih funkcionera i visokih stranih zvaničnika u poseti Americi došla je u epicentar medijske pažnje kada se saznalo da je veteran iračkog rata Omar Gonzales uspeo da uđe u unutrašnjost rezidencije u Aveniji Pensilvanija. Ispostavilo se da su agenti prvobitno pogrešno obavestili javnost da Gonzales nije imao oružje i da je stigao samo do ulaznih vrata.

Prva šefica u istoriji Tajne službe naslušala se ocena da je nesposobna kada je u utorak o ovom događaju svedočila na Kapitol hilu iako u tom trenutku kongresmeni nisu znali za još veći skandal iz lifta. Samo nekoliko sati posle njenog odlaska iz Kongresa, „Vašington post” je objavio da je Obama stajao tik uz kriminalca koji je u tom trenutku imao pištolj.

„Kongres je izgubio poverenje u moju sposobnost da vodim agenciju. Mediji su jasno stavili do znanja da to očekuju od mene”, saopštila je Pirsenova dodajući da joj je odlazak veoma bolan, što nagoveštava da se nije svojevoljno povukla već da je to od nje tražio najvažniji klijent Tajne službe – predsednik Obama. Obama je saopštio da im je „potrebno novo vođstvo”.

Ostavku su danima tražili uticajni političari uključujući predsedavajućeg Predstavničkog doma, republikanca Džona Bejnera i liderku demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelosi. Pojedini konzervativni analitičari nisu odelili seksističkim komentarima poput onog da ne treba rizikovati život predsednika zbog političke korektnosti, odnosno postavljanje žene na čelo službe (mada je Pirsenova već 30 godina tamo zaposlena na odgovornim pozicijama).

Iako se posle loše obavljenog posla nekog direktora ne propituje da li je on na to mesto došao samo zato što je muškarac, sada se nagoveštava da je Pirsenova postavljena na tu funkciju samo zato što je žena. Upravo to se zapitala Mika Bžežinski, novinarka televizije Em-Es-En-Bi-Si i kćerka Zbignjeva Bžežinskog, sugerišući da direktorka nije imala nijedan drugi kvalitet osim što je bila žena.

Ironija je da je tamo postavljena pre godinu i po dana da bi se izborila sa dotadašnjim skandalima: agenti su 2009. na svečanu večeru kod prve porodice pustili nepozvani bračni par, a 2012. godine su se za Obaminu posetu Kolumbiji pripremali u društvu prostitutki. Kako saznaje najuticajniji prestonički dnevnik, direktorki nije bilo lako jer su njene ideje uglavnom dočekivane na nož. Pojedini agenti su ismevali to što je kao srednjoškolka radila u Diznilendu dok je jedan od njih kazao da ona vodi službu kao luna-park: „Ona ne zna ništa o planiranju bezbednosti u svetu posle 11. septembra.”

Bivši agent ove službe Džozef Klensi privremeno preuzima direktorsku funkciju, 6.700 zaposlenih i ovogodišnji budžet od 1,53 milijarde. Insajderi tvrde da to nije dovoljan broj ni agenata ni milijardi dolara potrebnih za rad agencije od koje svi očekuju da besprekorno radi svoj posao. Navodno su agenti demoralisani i zbog toga im se dešavaju krupne greške.

Ipak, ima onih koji upozoravaju da iako su propusti u Obaminom obezbeđenju bili veliki, ne treba insistirati na uvođenju drakonskih mera koje bi agentima dale zeleno svetlo da vade pištolje čim neko promoli nos kroz ogradu predsedničke rezidencije – nedavno se između dve šipke provuklo i jedno dete.

Zgrada je u centru grada i zatvaranje okolnih ulica izazvalo bi saobraćajni kolaps. Tamo svakodnevno dolaze građani (koji posećuju delove zgrade), novinari i strane delegacije dok turisti besomučno škljocaju ispred kapije. Većina Amerikanaca zadovoljna je što je Bela kuća poprilično otvorena i što kao takva simbolizuje karakter njihove nacije i zato ne žele da se ona pretvori u tvrđavu pod opsadom i sa elektrifikovanom ogradom.