Српски адвокати на озбиљној раскрсници

 Адвокати „штрајкбрехери”, којима после спроведеног дисциплинског поступка евентуално буде одузета дозвола за рад, моћи ће да покрену спор пред Управним судом, али не због казне која им је изречена, већ да би се утврдила правилност поступка који су водили органи адвокатске коморе. То значи да Управни суд у поступку који пред њим буде покренут, цени да ли је он пред органима коморе правилно спроведен, али у одлуку „не дира”.

Полемику о томе имају ли адвокати који су се појављивали у судницама током обуставе рада право на неку врсту „одштете” уколико им коморе одузму дозволе за рад, пре неколико дана, покренуо је министар правде Никола Селаковић.

У изјави коју је дао новинарима у Палати Србије, министар је рекао да ће уколико дође до дисциплинског поступка у којима адвокати буду осуђени да су учинили тежу повреду адвокатске дужности, они стећи право за покретање поступка пред Управним судом јер је њихова принуда да не раде учињена противно закону и на штету грађана. Министар је додао и да ће у том случају адвокати остварити право на накнаду штете од адвокатских комора.

Слободан Шошкић, председник Адвокатске коморе Београда, која је поднела десетак пријава против колега које су се оглушиле о одлуку о прекиду рада, каже да оваква изјава министра – није тачна.

– Поступање Управног суда у оваквим случајевима не долази у обзир. Постоји могућност заштите пред неким другим судом, али нећу да другима дајем савете. Једноставно, то о чему говори министар Селаковић је нетачно. Против одлуке дисциплинских органа адвокатских комора, адвокати немају право заштите пред Управним судом, што је и био став Врховног суда Србије 2004. године – каже Шошкић за „Политику”.

Адвокати којима као санкција за повреду адвокатске дужности буде изречена забрана бављења адвокатуром не могу да прелазе из једне у другу, односно ако их, рецимо, „казни” београдска комора, не могу да се упишу у именик адвоката ни у једној другој комори на територији Србије.

Ипак, „избрисани” адвокати могу, сходно Закону о адвокатури и Статуту Адвокатске коморе Србије, да оснују нову комору.

– Начелно, у Статуту адвокатске коморе и у Закону о адвокатури пише да постоји право на формирање нових комора, али се претходно прибавља сагласност постојеће коморе. Уколико се, рецимо, нова комора оснива на територији Београда, онда сагласност за њено оснивање мора да потпише АКБ. Да ли су то добра решења? Мислим да нису. Нелогично је да је адвокату потребна сагласност коморе од које, практично, бежи. Све док се не промени ова одредба она ће производити правно дејство – каже Шошкић за „Политику”.

Подсетимо, десетак београдских адвоката дисциплински ће одговарати зато што су се за време обуставе рада појављивали у суду и редовно обављали своје послове. Они ће одговарати због повреде адвокатске дужности пред органима коморе.

Да ли ће за адвокате против којих су поднете пријаве бити покренут и поступак зависи од одлуке дисциплинског тужиоца. Тужилац, наиме, од адвоката против којих су поднете пријаве тражи изјашњење, а потом одлучује хоће ли против њих покренути поступак. У случају да донесе одлуку о покретању поступка, дисциплински судија је дужан да покрене поступак и по његовом окончању, донесе пресуду.

----------------------------------------------------------

Право на управни спор

У члану 85 Закона о адвокатури, који регулише право на управни спор, наводи се: „Против другостепене, односно коначне одлуке Адвокатске коморе Србије, може се покренути управни спор”.